Сарадња са ММФ-ом за спас динара

Ако се реформе не спроведу, девизне резерве ће наставити да се смањују, курс би до краја године достигао ниво од 125 динара за један евро, док би инфлација била између девет и десет процената, упозорили су стручњаци Економског инситута.  

Нова влада би одмах после формирања требало да обнови разговоре са Међународним монетарним фондом, јер би то могло да покрене и прилив капитала, изјавио је координатор Истраживачког пројекта МАТ Стојан Стаменковић. 

"Већ само обнављање тих преговора, пре постизања споразума, представљало би важан сигнал који би могао да покрене известан прилив капитала, заустави депресијацију динара и ерозију девизних резерви", рекао је Стаменковић на представљању најновијег броја часописа "Макроекономске анализе и трендови".

Како је Стаменковић оценио, у том случају би до краја године било могуће успостављање равнотеже са подношљивим одступањем од параметара договорених приликом разговора са представницима ММФ у фебруару ове године.

Он је напоменуо да је и ММФ, након самита Г 8 и састанка челника ОЕЦД-а, наговестио заокрет у приступу економској политици, уз опаску "да то не смањује наш буџетски јаз за чије покривање се не виде извори финансирања".

"Тај јаз се мора елиминисати, поручио је Стаменковић, додајући да би први корак биле кратокорочне мере за свођење дефицита јавне потрошње у одржив оквир".

Стаменковић је прецизирао да се то односи како на републички буџет тако и на уштеде који треба оставрити у локалним заједницама, уз постизање одговарујећг договора са ММФ о томе.

Тај пакет краткорочних мера требало би да обухвата мере на приходној и расходној страни, указао је Стаменковић.

На приходној старани, као је оценио, повећање стопе ПДВ-а је неминовно, а треба размотирити и евентално повећање пореза на профит.

Стаменковић је додао да на расходној страни треба размотрити замрзавање плата у јавном сектору, доводјење плата у агенцијама, које се финансисирају из буџета, у режим који важи за плате у јавној управи, евентуално замрзавање пензија већих од одредјеног нивоа, преиспитивање субвенција.

Уредник МАТ-а Владимир Вучковић рекао је да је приметно да постоји снажан притисак на девизном тржишту и неповерење у динар, истакавши да те лоше тенденције може да спречи "само одговоран оквир економске политике".

"Због тога је битно да имамо формирање одговорне владе што пре и једног озбиљног, одговорног оквира за економску политику", рекао је Вучковић.

Уколико до тога не додје, како је оценио Вучковић, "онда ћемо вероватно и даље имати притиске и куповину евра расположивим динарима".

Према његовим речима, тада "не би било изненађење да евро до краја године престигне 120 па и 125 динара".