Пољски модел за пољопривреду

Чланство у Европској унији Пољска је искористила да се развије и унапреди пре свега пољопривредну производњу.

Иако су озбиљна конкуренција српским произвођачима, тамошњи пољопривредници спремни су да своја знања и искуства поделе. Недавно је група чачанских пољопривредника посетила колеге у Поткарпатском војводству.

Од када је Пољска чланица Уније, све је више пољопривредника у тој земљи који користе субвенције и друге подстицаје.

Узгајивач крава Ана Серафин каже да не постоје субвенције за млеко, и по крави, већ донације добијају за површине, а пошто припада неразвијеном подручју то је око 200 евра по хектару.

Осим на директна давања, произвођачи имају право на бесповратну помоћ из европских фондова.

Додатна преднос је и што су почели да формирају групе произвођача, па тако удружени могу да рачунају на још већа средства, али и на сигурнију продају своје робе.

"За оснивање групе потребно је најмање пет чланова. Средства за производњу набављамо јефтиније, јер купујемо веће количине. Европска помоћ за групе је већа него за појединце и износи и до 70 одсто инвестиције", рекао је воћар Маријан Шељига.

Узгајивач свиња Лешек Буковски каже да у групи не брину за продају или откуп и увек добијају веће цене, неколико центи по килограму.

Међутим, како каже, ако неко ко није члан групе хоће преко њих да прода робу, плаћа провизију од три одсто.

Ипак, није све тако идеално како се чини, поготово у сточарству. И у Пољској се, као и у Србији, последњих година број свиња смањио.

Директор фабрике за прераду меса Мјечислав Миазга рекао је просечна цена свиња 1,3 евра за килограм, групама се новац исплаћује у року од 7, а појединачним произвођачима у року од 14 дана.

Према његовим речима, данас само половину производње покривају произвођачи из тог региона. С друге стране овце се траже мање, него што би узгајивачи хтели. Зато се већина јагањаца извози.

"На жалост у пољској јагњетина није популарна. Овде постоји кланица, али је откуп оваца све мањи, јер нема довољно тражње. Прошле године цене су биле и три евра за килограм живе ваге. Али, просек је око 2 евра", каже Рената Коздемба, узгајивач оваца.

Ратар Ришар Стањецки каже да је задовољан приносима, али је профитабилност све мања.

"Планирам да почнем да се бавим јефтинијим житарицама, јер да бих на пример добио принос кукуруза од 10 тона по хектару морам да уложим око 700 евра. Кад је лоше веме, уложено се тешко враћа, а о добитку нема ни говора", рекао је Стањецки.

Новац из европских фондова групе обично користе за изградњу савремених складишта. А лакше добијају и кредите, мада, кажу, има основа да услови буду још повољнији.

Директор групе произвођача житарица Јан Јанчура каже да нема проблема са гаранцијом, јер су под хипотеком објекти који су изграђени.

"Ипак, мислим да је каматна стопа превисока. Последњи кредит који смо узели је на 12 година са каматом од седам одсто", навео је Јанчура.

Иако је новац битан за унапређење производње, пољопривредници у Србији не треба да седе скрштених руку. Пре него што се европски фондови отворе и за њих било би добро да се удруже и тако спремно дочекају помоћ.