Спорији опоравак Западног Балкана

Песимистичне прогнозе стижу из Беча, где се одржава Министарска конференција Светске банке. Опоравак земаља Западног Балкана од кризе биће спорији него у другим деловима света. Потребне су ефикасније мере у креирању радних места и смањењу сиромаштва.

Стара зграда бечке берзе није случајно изабрана за министарску конференцију Светске банке. Креатори политичких и економских прилика у Европи поручили су да је један од излазака из кризе повратак поверења у финансијски сектор, али и већа дисциплина у трошењу.

Потпредседник Светске банке за Европу Филип Л'Oеур каже да је регион Западног Балкана међу онима који су највише погођени кризом и до сада је ту опоравак био слабији него у другим деловима света.

"Због новог удара кризе, опоравак ће и даље бити спорији, само 1,3 одсто годишње. Зато владе региона имају велики задатак да креирају политике за отварање радних места и заштиту најсиромашнијих. Биће им бити потребан вешт маневар, јер нема простора за повећање потрошње", каже Л'Оеур.

Охрабрује то што, како је речено, криза није затворила врата Европске уније. Ту своје место има и Србија, али је свим кандидатима поручено да евроинтеграције искористе као део плана за опоравак од кризе.

Герхард Шуман Хицлер из Европске комисије каже да је излазак из кризе изазов за целу Европу.

"За регион Западног Балкана потребан је нови програм који ће увести већу дисциплину у државне трошкове и који ће омогућити привлачење капитала у инфраструктуру и енергетику, развој производње намењене извозу, програм којим ће се више пажње посветити малим и средњим предузећима који запошљавају највише радника", наводи Хицлер.

Део изласка из кризе јесте и већа јавност у финансијском пословању, коју и у Србији, кроз своје програме, подржава Светска банка.

"Само на тај начин увешће се финансијска дисцилина и на тај начин приватни сектор може да профункционише и да банке лакше дају кредите", каже Горан Радосављевић, државни секретар Министарства финансија.

Нисмо добили одговор на питање до када ће криза да траје. Уместо тога поручено је да само уједињена Европа може лаке да се одупре новим ударима кризе. Ниједна држава сама не може да се избори са економском кризом и због тога је потребна боља сарадња међу земљама.

Онима који желе да постану део Европске уније савет је да буду што конкуретнији, јер то је услов за отварање нових радних места. То се односи и на Србију.