Сеоска домаћинства одумиру

Према попису из 2002. године, у Србији је било 780 хиљада сеоских газдинстава, а сада их је, како се процењује, око 130 хиљада мање. И то је више него што има једна Немачка. Међутим, и даље смо далеко од европског просека. Домаћинство у Србији производи храну за девет становника, а Немачко за чак 220 људи!

Уситњеност парцела, застарела механизација, недостатак радне снаге, проблеми су готово сваког малог поседа.

"У кући смо ја и супруга, радимо пољопривреду, син ради у Београду и  помаже кад може. Трудимо се да то обавимо како треба и плаћамо надничаре", каже Драгић Новаковић из Рабровца.

Породица Тошаковић из Велике Иванче нема тих проблема. Млекари "Границе" у Младеновцу дневно испоручују 250 литара млека. Имају 18 крава, а планирају да повећају стадо, изграде штале и испусте по европским стандардима.

"Посао је добар, брза пара, на сваких петнаест дана имамо редовну исплату за млеко. Отприлике добијемо око 1.000 евра на петнаест дана, плус премије",  каже Немања Тошаковић. 

Будућност пољопривредне производње је у таквим домаћинствима, с већим поседима и младом радном снагом. Међутим, више од 20 хектара има само око 7. 000 хиљада домаћинстава, што је свега око један одсто од укупног броја сеоских поседа.

Наталија Богданов са Пољопривредног факултета, каже да велика витална газдинства она витална која остају у сектору имају прилику да се и даље шире, да јачају своју производну основу повећањем земљишта.

"Расте им продуктивност, добијају прилику да њихове инвестиције у механизацију, опрему, стоку, газдинство буду исплативије", каже Богдановова.

Многа домаћинстава која имају потенцијал да увећају производњу, не желе да улажу у механизацију и куповину земље, јер су им потомци заувек напустили село, па нема ко да је обрађује.

И то је један од разлога што је у Србији, према подацима Пољопривредног факултета у Земуну, тек свако шесто домаћинство економски јако и производи вишкове хране, од чије продаје остварује солидан приход.