Штедња или подстицај раста

На вечерашњем неформалном самиту у Бриселу, европски лидери расправљају о мерама за покретање економског раста и окончање дужничке кризе. На самиту први пут учествује нови француски председник Франсоа Оланд који жели да нагласак, са буџетске штедње, пребаци на економски раст.

Немачка подржава подстицање раста, али чврсто одбија све мере одустајања од финансијске дисциплине и увећања јавног дуга.

Оланд, који је изабран на програму оспоравања буџетске штедње, жели буду размотрене све опције за подстицање раста. Насупрот томе, Немачка, али и друге земље, сматрају да се дужничка криза не решава повећавањем дуга.

"Јасно је да морамо да учинимо нешто за подстицање раста, истовремено не одустајући од мера штедње. Питање данас није буџетска штедња или економски раст, већ то мора бити комбинација обе политике", сматра економиста Карстен Брзески, из "ИНГ банке" у Бриселу.

Учесници састанка ће моћи да се сложе да је економски раст најбољи начин за излазак из дужничке кризе, али питање колико опција за покретање раста без, истовременог, повећања дуга остаје.

Аналитичари сматрају да ће најављене мере за већи прилив новца у европске фондове и Европску инвестициону банку, можда, ублажити процес, али неће донети повећање раста на кратак рок.

Цинсија Алћиди, из Центра за европске политичке студије, сматра да није вероватно да ће та врста мера имати велики, или било какав, утицај на економски раст и незапосленост у земљама као што је Шпанија.

Температуру за столом би могла да подигне идеја увођење еуробвезница, или заједнички гарантованог дуга, коју подржавају Француска Италија, али и Европска комисија.

"Имајући у виду стање финансија у већини земаља, Немачка би вероватно поднела највећи део заједничког дуга еврозоне. Разумљиво је да то нема подршку канцеларке Ангеле Меркел", наводи Алћиди.

Меркелова је, међутим, након састанка Г8 у Кемп Дејвиду, прошлог викенда, донекле попустила и најавила да би евро-обвезнице могле бити прихватљиве под одређеним условима. Британски премијер Дејвид Камерон је уочи самита рекао новинарима да је Меркелова "још увек тврдоглава, али да има знакова да је почела да попушта".

Формирање еуробвезница и заједничког европског дуга смањило би трошкове задуживања земаља попут Италије или Шпаније. Противници идеје тврде да је то подстицај земљама у дуговима да не смањују дефиците јер знају да ће на крају њихове рачуне увек платити неко други.

Око седишта Европског савета на Шумановом тргу у Бриселу, где се одржава самит, данас су се окупиле групе демонстраната које протестују против резања јавне потрошње које се намећу као главна мера за излазак из кризе.