Грчка без евра и последице

Излазак Грчке из еврозоне и прелазак с једне валуте на другу не би био никакав нов догађај, с обзиром на то да је таква пракса добро позната и широко распрострањена у историји светског валутног промета, указују руски аналитичари.

Када би нека земља прелазила на нову валуту, она би, по правилу, рачунала на јачање свог валутног и финансијског система и побољшање укупне ситуације у економији.

У Случају Грчке се, нажалост, ни на шта слично не може рачунати, с обзиром на то да је очигледно да би и у случају замене евра драхмом већ и сада тешка ситуација у грчкој економији постала још тежа, оценили су аналитичари.

Наде да би грчко руководство, по преузимању у своје руке инструмената монетарног управљања, који су сада у рукама Европске уније, успело да уз њихову помоћ поправи ситуацију, неосноване су, сматрају аналитичари који су припремили неколико сценарија за прелазак Грчке са евра на драхму и за могуће последице такве одлуке.

Ако би Европска унија одлучила да искључи Грчку из еврозоне, грчка централна банка, комерцијалне банке и друге финансијске институције би прво морале да новчана средства на рачунима физичких и правних лица прерачунају из евра и драхме.

Затим би централна банка морала да наручи потребну количину банкнота, номинованих у драхмама, како би њима заменила готовину у еврима.

Као треће, све привредне структуре нефинансијског сектора, приватне и државне, морале би да прерачунају своје билансе из евра у драхме.

Хартије од вредности грчких емитената (укључујући владине хартије од вредности), такође би морале да буду конвертоване у драхме, а цене свих роба и услуга које се реализују на територији Грчке морале би да буду изражене у драхмама.

После спровођења тих техничких процедура био би завршен формални излазак Грчке из зоне евра. У процесу тог изласка искрсле би, наравно, неке неформалне потешкоће.

Прва таква сложеност био би курс по којем би био замењен новац грчких резидената. Било би разумно да грчке власти новац прерачунају по курсу 1:1, чиме би, формално, имовинска права власника тог новца била заштићена. Такав курс би, међутим, практично било немогуће очувати у каснијем периоду, сматрају аналитичари.

Грчка влада, било која да буде, вероватно би почела да емитује националну валуту у великим количинама, што би довело до њене инфлације и девалвације. Тада би новац, без обзира што је прерачунат по "правичном" курсу, веома брзо изгубио на вредности и његови власници би претрпели знатне губитке.

Много боље би било да се замена обави по мање правичном, али адекватнијем курсу, али такву варијанту развоја догађаја је тешко представити, нарочито ако се узме у обзир текућа политичка ситуација у Грчкој.

Непознат механизам преласка

Друга потешкоћа је у томе, што је непознат механизам преласка са коришћења евра, на коришћење драхме. Могао би се, на пример, користити механизам неодложног преласка када централна банка и влада Грчке објаве дан током којег би морале да буду спроведене мере за прерачунавање новчаних средстава на рачунима и замену готовине.

Такође би могао да буде коришћен механизам постепеног извођења евра из оптицаја и његове замене драхмом. Тако би, на пример, новац на депозитима и текућим рачунима био прерачунат у драхме одједном, а банкноте замењене током неколико седмица.

Током тог "прелазног периода" јединствена европска валута и грчка валута би биле у оптицају паралелно и цене би биле номиноване у обема валутама.

Могао би да буде коришћен и сасвим повољан механизам изласка из зоне евра (ако би ЕУ показала добру вољу), када већ постојећа новчана средства у еврима која су у власништву грчких резидената не би била мењана у драхме, већ би остала номинована у еврима. После одређеног датума би све исплате и примања били реализовани само у драхмама.

Такав механизам је најекономичнији, тим више што при његовом коришћењу не долази до проблема с курсом превођења евра у драхме.

Трећа сложеност је у томе што знатан део грчких хартија од вредности припада нерезидентима Грчке. Ако би те вредносне хартије биле конвертоване из евра у драхме, њихови власници би претрпели огромне губитке при конвертовању купонских исплата или враћеног дуга у грчкој валути у неку другу страну валуту.

Нерезиденти, власници грчких обвезница, већ су ионако претрпели губитке када су пристали на делимичан отпис и реструктурисање грчког владиног дуга, мада су тада сачували ранију валуту дуга и вредност својих грчких актива.

Губитак џиновских размера

Ако би, пак, њихове обавезе, номиноване у еврима, биле замењене обавезама у драхмама, губитак вредности њихових актива би био џиновских размера.

Четврта, мада вероватно не и последња сложеност је што би замена евра у драхме мало шта пружила грчкој економији.

Грчка је у толико великој мери интегрисана у светско тржиште да практично у потпуности зависи од његовог колебања.

Домаћа производња и унутрашње тржиште Грчке су толико мали да никакве стимулативне мере, које дају резултат у економијама Немачке, Француске или Британије, ту не би донеле корист.

Због тога би највероватније било која грчка влада после напуштања евра користила могућност практично неограничене емисије домаће валуте ради имитације решавања социјалних проблема.

Неограничена додела новца не би, међутим, решила никакве социјалне проблеме, али би зато створила нове који би били последица непрестаног разбуктавања инфлације, закључили су руски аналитичари.