Грчка десница и француска левица

За разлику од јасних резултата избора у Француској, пред Грчком су много већи проблеми, јер се нова влада не назире, а све су извеснији и нови избори, сложили су се гости емисије Око.

Професор политичких наука и бивши амбасадор у Фанцуској Предраг Симић каже да ће сусрет  новоизабраног француског председника Франсоа Оланда и немачке канцеларке Ангелом Меркел, који немачка канцеларка тражи, бити уствари "сударање две опције у Европи".

Међутим, Симић каже, да је реч о двоје искусних политичара који, без обзира на суштинске разлике у вођењу политике, неће изазивати тектонске поремећаје.

Ненад Радичевић, новинар Политике сматра да је стање у Грчкој већа брига, од Француских избора, јер ће то да утиче на стање у еврозони, пошто се скоро формирање владе у тој земљи на назире.

Боривој Ердељан, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, се слаже да је најбитнијји однос Немачке и Француске. Он, такође, подсећа да ово није први пут да се Грчка налзи пред банкротом и да то није ништа ново.

Ердељан сматра да се бес грађана Грчке због штедње, није дошао зато што је то рацинална одлука, већ због расипништва мањине, која није плаћала порезе и обавезе према држави.

"Грчка служи као параван у Европској унији, јер постоји пар земаља, које се налазе у сличној ситуацији, али само се о Грачкој говорило гласно", сматра Ердељан.

Радичевић каже да је ово само нека назнака европског пролећа, што је у ствари промена перцепције како решавати кризу у целој Европи.

"До сада смо имали само рецепт Ангеле Меркел, али победом Оланда добија се ново решење, јер се мерама штедње није постигло оно што је био жељени циљ", објашњава Радичевић. Он наводи да није била опција да се дозволи банкрот Грчке, јер би тако немачки и фарнцуски инвеститори би изгубили све.

Симић каже да су Французи казнили Саркозија јер им је обећао помирење са Обамом и радничкој класи обећао да ће више радити и више зарадити, што су бирачи доживели као превару и на овим изборима га казнили.

"Саркози је касно покушао да врати Француску у велику породицу, јер је дошло до светске кризе, па у тој намери није успео", објашњава Симић.

Повратак Маршаловог плана

Франсоа Оланд ће урадити оно што је традиционални кредо Француске, и да одигра једну карту, Маршалов план, односно упустиће се у масовно штампање новца, каже професор Симић.

"Тако што ће оставити већ постигнути пакт о штедњи и поставити фусноту развоја, да се крене у изградњу путева и брзих пруга, да би на тај начин запослили људи, породице тих радника куповале и тако се повећала производња и потражња потрепишина", наводи бивши амбасадор у Француској.

"Ангела Меркел у последње време све више помиње раст, а до скоро је помињала штедњу, што јесте промена, тако да се већ формира пакт за економски раст, као нова верзија Маршакловог плана", каже Радичевић.

Јачање деснице је између осталог последица тренда светских политичара, пре свих Меркелове да се уништи, реторички, мулитикултуралност у Европи, сматра Радичевић.

Ердељан наводи да је појава нових партија и добар пријем код бирача, засићење дугих породичних владавина и да је и због тога екстремна десница добила подршку.

Гости су ипак сложни да се неке велике промене у досадшњој поставци ствари у Европској унији неће мењати и да ће се све на крају поставити на своје место.