Реформама до чланства у ЕУ

Србија треба да тражи излаз и кризе тако што ће наставити структурне реформе, повећати извоз и конкурентност и да пад извоза у ЕУ, у првом кварталу ове године амортизује јачањем билатералне сарадње са државама изван ЕУ које бележе привредни раст, оценили су учесници конференције "Европска унија и Србија: од транзиције до придруживања".

Кључни документ за почетак преговора о чланству Србије у ЕУ биће извештај Европске комисије 10. октобра, а у идеалном следу догађаја преговори би требало да почну следеће године, изјавила је директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић.

Она није прецизирала када би ти преговори конкретно требало да почну, оцењујући да је незахвално бавити се таквим прогнозама и нагласила да ће један од кључних елемената за добијање позитивног мишљења Европске комисије бити напредак у дијалогу Београда и Приштине.

Отварајући конференцију у Београду, Делевићева је оценила да је најзначајнији моменат у европским интеграцијама Србије био позитивно мишљење Европске комисије о процесу реформи у Србији и подршка за добијање статуса кандидата.

Делевићева је, међутим, упозорила да то не значи да је у Србији ситуација идеална, већ је да је у протеклом периоду Србија применила препоруке ЕУ у реформском процесу, али да на том путу треба да савлада још пунио препрека.

У наредном периоду, за добијање позитивног мишљења Европске комисије веома значајни биће кораци нове владе, која ће морати да настави процес реформи, посебно административне реформе у државним институцијама.

Преливање кризе 

Економиста Мирослав Здравковић рекао је да се у земљи већ осећа утицај кризе у ЕУ, на основу пада извоза из Србије у првом кварталу, мада је у марту остварена рекордна продаја у иностранству од 785 милиона евра.

Према тим подацима, у првом кварталу ове године извоз у Италију смањен је за више од петине, али још увек расте у Немачку и Руску Федерацију, навео је Здравковић.

Консултант на Економском факултету у Београду Ивана Прица изјавила је да се у Европи процењује како ће банке еврозоне у наредних годину и по дана смањити своје пласмане за око 2.000 милијарди евра, што ће значајно утицати и на српску привреду.

Прица је рекла да велике банке смањују изложеност ризику тако што повлаче новац, као и да је тренутно најмање осам европских земаља у рецесији.

Професорка економије са Универзита из Перуђе Милица Увалић рекла је да је због економске кризе у ЕУ питање приступања Србије Унији неизвесније него икада, и пренела процене из Брисела да ће после уласка Хрватске следеће проширење највеће регионалне интеграције у свету бити најраније у 2020.

Конференцију на Економском факултету у Београду организовало је Научно друштво економиста Србије са Академијом економских наука, а учествовао је низ угледних економиста из земље и иностранства.