Освајање купаца

Ако изузмемо празнике, када се по традицији троши више, промет у трговинама у Србији опада. У неким деловима земље, чак до 25 одсто. Будући да држава нема право да утиче на висину маржи, осим код основних животних намирница, појединини економисти предлажу да трговци марже снизе сами.

Прича о сиромашном југу и богатијем северу у овом случају добија статистичко утемељење. На северу се опет куповало више, на југу мање за четвртину.

"С обзиром на раније године промет је укупно опао. Нисмо незадовољни али то може много боље, вероватно је недостатак пара", каже трговац из Пирота.

Пад промета, према подацима из фебруара, објашњава се и леденим данима у том месецу, када је лед заледио и куповину. Ипак, то није и једини разлог.

"Пад би био забележен свакако без обзира на временске прилике јер је растућа незапосленост 24 одсто, уз низак животни стандард не обезбеђује услове за било какво оживљавање малопродајног промета", рекао је Саша Ђоговић из Центра за истраживање тржишта ИЗИТ.

Према његовим речима, трговци већ прибегавају акцијама без обзиира на сезону како би повећали свој обрт и дошли до свежих финасијских средстава. 

Чак и они са знатно већим прометом последњих месеци морају да се боре за купце.

"У нашим објектима је покренута трајна кампања снижавања цена, тако да смо опредељени да будемо конкурентни са ценама", каже Мартина Петровић Делез Србија.

Без обзира на цене, просечно домаћинство троши 43 одсто расположивих средстава на на егзистенцијалне потребе.

Ипак, ова обавезна потрошња није била довољна за више од 850 малих трговнских радњи које су од почетка године затворене због пада промета.

Будући да су слаби изгледи да се примања и куповна моћ убрзо драстичо увећају, пред трговцима који планирају да опстану на тржишту је сложен задатак: снижавање цена, или одлагање плаћања на што више месеци.