Капитал заробљен на ораницама

Иако нема прецизних података, процењује се да у Србији сваке године остаје необрађено око 300.000 хектара, због чега је штета најмање 450 милиона долара. Ако се зна да је добар део тих површина у воћарско-виноградарским крајевима, губитак је много већи.

Проблем је што многи произвођачи не могу да прошире производњу, јер власници запарложених ораница не желе да их продају или издају.

Виноградар Драгослав Ивановић половину годишње производње од 25.000 флаша вина извози. Могао би, каже, и да производи и да извози више када би успео да закупи њиве које други не обрађују.

Ивановић каже да је вероватно проблем и са несигурношћу у уговоре и правни систем и да људи рачунају да од тог закупа не могу да зараде много новца.

Сличан проблем имају и браћа Рајковић, који под виновом лозом имају 8,5 хектара и годишње прозведу 40.000 литара вина. Због уситњених парцела, тешко је објединити површину која је исплатива за машинску обраду. Чак и ако се са неколико власника договоре, често се деси да један не жели своју земљу да да у закуп.

Драгомир Рајковић каже да да му је власник једне парцеле од 11 ари за закуп тражио новац у противвредности трактора "фегрусон", који вреди 12 - 13 хиљада евра, што је, како каже, превише.

У Пољопривредној стручној служби у Крушевцу упозоравају да се у њиховом крају сваке године повећавају површине које се не обрађују. Проблем што многи не продају или не дају у закуп земљу јесте и што већина власника парцела није у катастру превела имовину на себе.

"Превођење тих парцела и узимање у закуп је скуп процес и захтева пуно папирологоије, што када људи чују и виде, дижу руке од тога", каже Зоран Старинац из Пољопривредне стручне службе у Крушевцу.

Стручњаци кажу да би, за решавање тог проблема, требало подстицати оснивање задруга и променити закон о коришћењу земљишта.

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије предлаже закон који би вишеструко опорезивао и натерао власнике да ставе то земљиште у функцију, да сами организују производњу или да дају у вишегодишњи закуп пољопривредницима који желе да обрађују земљиште.

Највише необрађеног земљишта има у оним деловима земље који су неразвијенији и у којима нема прерађивачке инудстрије. Према неким подацима у подунавском, браничевском, борском, тимочком, пиротском и пчињском округу годишње остаје запарложено осам до девет одсто обрадивих површина.