Потенцијал текстилне индустрије

Прва асоцијација на текстилну индустрију Србије увек су "Беко", "Клуз", "Јумко", "Први мај", и радници који већ годинама не раде или чекају заостале плате. Ипак, то је само на први поглед, јер је по оствареном извозу текстилна индустрија Србије прошле године четврта грана привреде.

Док шиваће машине у некадашњим текстилним гигантима стоје, оне у малим и средњим предузећима раде пуном паром. Српски текстилци су током 2011. године само у иностранству продали робу за скоро милијарду долара.

Весна Васиљевић, из Привредне коморе Србије, каже да њихови произвођачи знају да колекције морају излазити готово сваког месеца и да нешто ново морају да изнедре како би били и остали атрактивни.

Квалитетом и дизајном српски текстици могу да задовоље и те како пробирљиве потрошаче на страном тржишту. То доказује и чињеница да се одећа произведена у нашој земљи извози, а да би текстилна индустрија још боље радила, потребне су јој и неке олакшице.

Један од већих проблема свих предузећа и предузетника у Србији, па самим тим и текстилаца су велика издвајања за порезе и допирносе запослених.

Милош Ивковић, из "Трикотаже Ивковић", сматра да би у овој индустрији требало да постоје олакшице, да се текстилци растерете плаћања пореза и доприноса не да би више зарадили, него да би могли да дају веће плате, да је учине атрактивнијом за запошљавање.

"Људи би требало да знају да то више није најниже плаћена индустрија", додаје Ивковић.

Недостају кадрови 

Да текстилној индустрији у Србији недостају довољно обучени и млади кадрови упозорава и кластер модне и одевне индустрије Србије.

Према речима Слађане Милојевић, из Кластера модне и одевне индустрије Србије, кадар запослен у тој индустрији близу је пензије, па сматра да је неизвесна будућност текстилне индустрије.

"Немамо добрих шваља, немамо добрих моделара, основе да би могла да ради једна текстилна индустрија, а не можемо сви бити дизајнери", додаје Милојевићева.

Уз то, у Србији готово да и не постоји производња тканина и предива, па су текстилци приморани да увозе репроматеријал.

Биљана Јовановић, из "Луне", сматра да текстилци треба да буду ослобођени плаћања царине приликом извоза јер већ плаћају царину на увоз.

"Проблем је у томе што се део продаје на нашем тржишту, и не може се третирати као 100 одсто извозни посао, због чега не могу да се користе одређене царинске олакшице и повластице", објашњава Јовановићева.

А да би били продуктивнији потребно је набавити најсавременију опрему. Проблем је што су кредити скупи, па многи то не могу. Уз то, стручњаци кажу и да би требало реструктурирати некадашње гиганте, јер текстилна индустрија има потенцијала да упосли много људи.