петак, 23.03.2012, 07:30 -> 10:41
"Велефарм" пред стечајем
Највећа српска веледрогерија "Велефарм" од понедељка највероватније у стечају. Упркос све тежој ситуацији у домаћој фармацеутској индустрији, надлежни тврде да несташице лекова неће бити.
"Велефарм" у понедељак највероватније одлази у стечај. То значи да ће без посла остати око 600 људи. Из Удружења веледрогерија поручују да је, због немогућности наплате, финансијска ситуација код већине трговаца лековима лоша. До несташице не би требало да дође.
Милена Филиповић је, после 23 године рада у "Велефарму", без посла. Она каже да је на последњем састанку са стечајним управником саопштено да ће 24. или 26. априла сви запослени практично добити отказ.
Рачун "Велефарма", у чијем је саставу седам ћерки фирми, више од годину дана је у блокади. Дугови су око 300 милиона евра, а сва имовина је под хипотеком. Најизвеснији сценарио – стечај!
Стечајни управник Иван Станковић рекао је да је 2. априла рочиште за разматрање покретања стечајног поступка над "Велефармом ВФБ".
"Моја претпоставка је, а суд одлучује о томе, да ће отићи сигурно у стечај. Биће отворен стечајни поступак, јер је блокада 20. марта била пет милијарди и 600 милиона динара", каже Станковић.
Што се тиче "Велефарм холдинга а. д.", Станковић каже да је рочиште за расправљање о покретању стечајног поступка заказано за 26. април.
Не стоје добро ни остали. У групацији од 17 веледрогерија, поред "Велефарма", у стечају су "Ветпром хемикалије" и "Срболек велетрговина".
Рачун је блокиран "Југохемији", "Унихемкому" и "Ветфарму", што значи да је за годину дана без посла остало више од хиљаду људи.
Тржиште лекова у Србији вредно је 740 милиона евра, а половина свих послова обавља се са државом. Веледрогерије траже да држава у краћем периоду измирује обавезе.
Председник Удружења веледрогерија Миомир Николић каже да им држава плаћа за девет месеци, а они добављачима за 90 дана.
Николић додаје да тај период финансирају веледрогерије, јер оне нису више у стању да узимају кредите са каматама од 22 одсто.
Држава у исплати дуга касни седам месеци. Директор Републичког завода за здравствено осигирање Александар Вуксановић указује да је тај дуг око 16 милијарди динара, али подвлачи да се транше новца редовно пребацују и да је, кад је реч о болничким установама, исплаћена прва половина марта.
Поред тога што многи произвођачи лекова у последње време послују лошије, а неки чак стављају и катанац на врата, тренутно нема несташице, нити се може очекивати несташица лекова, поручују из Републичког завода за здравствено осигурање.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 10
Пошаљи коментар