Динар плива стабилним курсом?

Средњи курс данас ће бити 111,0697 динара за евро. Од почетка године, евро је јачи за 5,5 одсто. Упркос апелима привредника за стабилност динара, монетарне власти не одустају од пливајућег режима. Већи курс знатно угрожава кредитну способност клијената, јер су рате за кредите који се усклађују са евром веће.

Разлози за слабљење динара, од Нове године, образлагани су повећаном тражњом за евром због куповине енергената, куповином девиза због преузимања грчког дела "Телекома" и одливом профита банака.

Највише кредита грађана, углавном стамбених, везано је за стране валуте, па је и њихов укупни дуг, на основу курсних разлика, од почетка године порастао за 16 милијарди динара.

"У земљи у којој сви примамо динаре а свако озбиљније плаћање се везује за курс евра у односу на динар или обрнуто, онда то има практичне последице јер раст куса од пет процената доводи до раста рата од пет процената", каже Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије.

Спас би могао да буде у динарским позајмицама, бар код оних на краћи рок.

Банкар Иван Радојчић каже да је велики део портфолија становништва одобрен у динарима тако да ефекта курса нема.

"Нудимо и рок од 96 месеци за кредитирање у динарима, а клијент је заштићен од курсног ризика", каже Иван Радојчић. 

Стручњаци кажу да ће се курс, на овом нивоу, једно време задржати, јер нема битнијих померања на финансијском тржишту. Могућност јачања динара виде у формирању Развојне банке.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић каже да би огроман депозитни новац државних, јавних предузећа, требало да буде на рачуну државне бнке, Развојне банке.

То би, према његовим речима, омогућило да кредити буду повољнији за већа инвестициона улагања и за улагања која доприносе равномернијем регионалном развоју.

Слабљење динара није утицало на мање задуживање становништва, али се зато привреда убрзано раздужује.