Предности животног осигурања

После бума од пре четири године, криза је успорила развој животног осигурања у земљи. Ипак, у прошлој години благо је повећана продаја животних полиса, док све остале области осигурања бележе пад.

Улагање у животно осигурање достигло је 12 евра по становнику, док су грађани земаља Европске уније у такве полисе, у просеку, уложили по 1.400 евра.

Уз издвајање 80 динара дневно, може да се купи најјефтинија полиса животног осигурања. У случају смрти, а код комбинованих полиса и теже болести, већ после прве уплате осигуравајућа кућа исплаћује око 5.000 евра. Ако је реч о несрећном случају, и троструко више.

Уз све несигурније плате које једва крпе кућне буџете, ретки су они који издвоје за осигурање.

"Веома је важно да то буду носиоци издржавања породица, обично је то један запослен и ако није животно осигуран, са тим малим издатком у току месеца, ствара велики ризик за себе, и не само за себе, већ и за чланове своје породице", каже Миленка Јездимировић, директорка Дунав осигурања.

Боље је уплаћивати једном годишње, него месечно, јер се трошкови обраде додатно плаћају. Осим висине уплате и периода на који сте се обавезали, гарантована исплата одређује се и на основу старости, здравственог стања и тога колико ризично живите.

"После инфаркта човек треба да размишља да ли да штеди за своју финансијску будућност, или да се можда осигура за друге болести, за исту болест неће моћи да има покриће", каже Кристоф Цетл из Граве осигурања.

Однедавно, у понуди је и животна полиса у којој се гарантована исплата повећава ако њен власник на одређени рок искључи ризик смрти.

"Млађи људи могу да кажу да то њима не треба, осигурање за случај смрти у периоду од 5 до 10 година, а касније се укључује када добије породицу и постаје одговоран према некоме ко остаје иза њега. На тај начин се добија већа осигурана сума", каже Драган Филиповић, Винер штедише осигурање.

Уз такву полису, највећи добитак могли би да имају времешнији грађани. Ако би искључио осигурање од смрти, један педесетогодишњак би, на пример, могао да добије и упола већу исплату. Проблем је што у тим годинама таква одлука није баш рационална.

По дефиницији, куповином полисе, продајемо нас животни ризик. Ако смо то учинили док смо млађи, здрави и нижим уплатама на дужи рок, поступили смо као добри трговци, јер нам је у том случају осигурање најефтијније, а гарантована исплата највећа.