Трансформација капитализма?

Ни три године није прошло како је контроверзни Мајкл Мур снимио докуметарни филм "Капитализам, љубавна прича" о превисокој цени којом Американци плаћају љубав према капитализму и похлепи капиталиста као узроку економске кризе, да би се о истој теми недавно дебатовало у Давосу.

Оснивач тог елитног клуба и његов извршни директор Клаус Шваб отворено је рекао да капитализму у садашњем облику нема места у данашњем свету.

"Морамо да решимо питање како да економски раст буде од користи свима, што подразумева и преиспитивање капиталистичког система", истакао је Шваб.

Подаци показују да се у свим великим економијама, упркос кризи, богата мањина и даље богати на штету сиромашне већине. Селидба капитала по свету и шпекулације на глобалном тржишту изазивају финансијску нестабилност свима.

Један од директора "Голдман Сакса", подносећи оставку, написао је да је та инвестициона банка најотровније окружење које је икад видео, где клијенти служе само да би се на њима зарадило.

У прошлости се, међутим, говорило да се капиталиста може толерисати само док његова зарада доприноси друштву, јер је његово претварање у профитера ударац капитализму.

Како објашњава професор Коста Јосифидис са Економског факултета у Суботици капитализам је систем утемељен на конзумеризму, што значи да мора да се троши. Због тога, према његовим речима капитализам не може дуго да опстане у условима сталних високих стопа незапослености.

Ипак, сматра Јосифидис, капитализам нема алтернативу, али мора бити примерен човеку, што се може постићи само путем системских и нормативних промена.

Према његовим речима богати ће се мењати само кад буду схватили да морају да се мењају, јер имају довољно моћи и утицаја да тај процес успоре и одгоде.

„Погледајте само однос снага у америчком Конгресу. Погледајте како се републиканци боре да не дају да се опорезују они који имају приходе веће од 250.000 долара", објашњава Јосифидис.

Незадовољство неправедним понашањем капиталистичке елите шири протесте, али аналитичари указују на то да постојећим покретима недостају чвршћа организација и циљеви да би имали праву снагу да утичу да у свету буде мање неправде.