Требају ли Србији нуклеарке

Један од начина добијања електричне струје који се у последњој деценији на велика врата враћа у Европу, јесте употреба нуклеарне енергије.

Србија је међу последњим земљама у Европи где је нуклеарна идеја још увек табу, а изградња  нуклеарних електрана законом је забрањена до 2015. године.

Научници из те области упозоравају да је земља у великом заостатку за савременом технологијом. Проблем је што је све мање стручњака за атомску енергију јер нема услова за њихов рад и напредовање.

Градња нуклеарке је скупа. За изградњу једне нуклеарне електране од 650 мегавата треба две милијарде долара.

Стручњаци истичу користи нуклеарне енергије енергетске и економске јер је то кажу чиста и сигурна технологија.

Међутим, има и мана захтева врло стручан кадар и, што је још важније, потребне су локације за одлагање радиоактивног отпада.

Србија за сада нема ни једно ни друго.

Иако је законом забрањена њихова градња у нашој земљи, стручњаци се залажу бар за промену става у јавности о нуклеарној будућности.

Доктор Илија Плећаш из Института Винча је рекао да је проблем и како наш радиоактивни отпад безбедно сместити да би грађани били мирни. Тог отпада нема много, али се призводи већ 50 година.

Плећаш је истако да нуклеарне електране дају много мање жртава него термо, а посебно хидроелектране. 

Нуклеарне електране покривају 16 одсто светских потреба за струјом.

Литванија 80 одсто потрошње струје подмири производњом у нуклеаркама, Француска преко 70, Словачка и Белгија више од половине.

Наши суседи Бугарска, Румунија и Мађарска,  поред постојећих најављују изградњу нових нуклеарних капацитета.

Чињеница је и да већина земаља у свету заснива своје енергетске биласе управо на нуклеарној енергији.