Прорадили "утеривачи" пореза

После дугогодишњег затварања очију, утеривачи пореза почели су да раде оно што им је посао. За само две недеље у Атини је приведено 15 људи, међу којима су директори великих компанија.

Неки су одмах платили порез, друге чека суд. То што су варали државу, коштаће их најмање три године затвора. Министарство финансија отворило је посебну телефонску линију, сваки дан приме на десетине пријава. Имена пореских грешника објављена су и на интернету.

Грчка је годинама живела изнад својих могућности, али грађани с просечним примањима сматрају да нису криви за грешке из прошлости.

"Не може се кућа опорезовати сто пута, годишњи приходи небројено пута. То није фер", каже једна незадовољна Гркиња.

Јавне прозивке и хапшења били су довољно упозорење да се пореској управи јаве и мањи дужници, да среде рачуне. У кратком року држава је успела да врати око четири милиона евра.

То је мало ако се зна да Грчка због утаје пореза, према грубим проценама, сваке године изгуби најмање 10 милијарди евра. Аналитичари нису за медијску хајку, већ за бољи рад пореских службеника и већу савест оних који држави дугују.

"У наше животе увукла се стална брига, плате су све мање, намети све већи, пријатељи нам остају без посла. Многи су у зачараном кругу, јер не могу да измире све обавезе", каже Економског факултета у Атини проф. Панајотис Петракис.

Стручњаци тврде да би провером пореских пријава и података у банкама, порезници одмах могли да нађу утајиваче пореза, само када би хтели.

Иако стално понавља да не жели грчки сценарио, Италија има исте проблеме. Још је Силвио Берлускони покушавао да убеди европске званичнике да Италија може да смањи велики јавни дуг. Емитовани су спотови у којима се утајивачи пореза пореде са паразитима који се хране крвљу поштених и вредних Италијана.

Влада премијера Марија Монтија наставља Берлусконијевим путем. Строгоћа, правда и развој основа су његовог програма. Пре свега, у пореској политици, на тржишту рада и у пензионом систему.

Финансијски стручњаци су израчунали – када би неуредне платише отвориле новчаник, у државну касу Италије слило би се најмање 275 милијарди евра годишње.