Привреда тражи олакшице

Уколико Влада смањи субвенције и кредите привреди, а гувернер остане при одлуци да не ослободи обавезну резерву, привредници упозоравају да ће све стати. Њима је, кажу, потребна финансијска инјекција како би се одржали постојећи, али и покренули нови послови, јер једино тако могу да се изборе са рецесијом.

Уколико се предузећа задуже под садашњим условима, сваки динар или евро иде на враћање старих кредита, а не на даљи развој. Кажу да развоја неће ни бити уколико се не нађе начин да банке новац пласирају у привреду, а не на куповину сигурних државних обвезница. Једна од формула које предлажу јесу субвенције за приоритетне пројекте.

"Држава мора да направи наменске кредите", каже Топлица Спасојевић председник Удружења корпоративних директора. Уколико би на пример трошкови били седам до осам одсто, држава би могла да покрије два одсто трошкова, предлаже Спасојевић.

"Или нека кажу - ми ћемо да узмемо гаранције за одређена предузећа, привредне гране, јер без тога смо мртви", наглашава Спасојевић.

И банкари се слажу са таквим решењем, али додају да има начина да се употреби и новац од обавезних резерви.

"Мислим да је гувернер у праву када каже да би било тешко контролисати куда иде новац када би се обавезна резерва ослобађала секторски", каже Горан Питић, председник Управног одбора "Сосијете женерал банке".

Ако се ништа на промени, привреду чекају још скупљи кредити, јер ће банке добијати мање новца из својих европских централа. Зато се, кажу стручњаци, очекује конкретна и брза заједничка реакција гувернера, владе и банака.

"Чињеница је да наша привреда заиста има потребу за новим кредитима", каже Небојша Савић са Факултета за финансије, економију и администрацију.

"Ми смо привреда у транзицији, наша предузећа морају да инвестирају, наш развој је везан за инвестиције, а имамо малу штедњу", истиче Савић.

Из истог разлога, хрватски гувернер је ове недеље одлучио да ослободи обавезну резерву. Банке ће тај новац моћи да користе у тачно одређеном периоду и разлоге коришћења мораће да објасне централној банци. Непосредан повод за такву одлуку био је банкрот сплитске Кредо банке.