Мање пара за привреду

Из месеца у месец све мање купујемо, промет у радњама готово је 17 одсто мањи у односу на почетак године. Силазном путањом кренула је и индустријска производња, па привреда тражи помоћ државе како би подстакла производњу. Међутим, пара у буџету за привреду - следеће године биће још мање.

По закону, буџет опет касни, али не и према договору с ММФ-ом према коме Влада има још две недеље да га достави Скупштини на усвајање.

Какав ће план скројити још се не зна, али је сигурно да ће морати да се штеди како би минус у буџету остао испод 4,25 одсто бруто домаћег производа.

"Ово неће бити лак задатак с обзиром на то да су расходи мање еластични и дефинисани законом", рекао је члан Фискалног савета Владимир Вучковић.

Према његовим речима, лоше вести стижу и из реалног сектора, као што је пад индустријске производње од седам одсто од маја до октобра, и поставља се питање како ће се пунити буџет наредне године.

Ипак, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић сматра да је важно да се одвоји новац за помоћ привреди да и настави са субвенционисањем кредита.

"О томе остаје да се договоримо унутар владе. Ја се залажем да неки програм мера буде активан и наредне године. Ниво рестриктивности буџета за 2012. годину је озбиљан и не оставља пуно простора", рекао је Ћирић.

Опрезно са субвенцијама 

Иако министар сматра да би и даље требало подстицати инвеститоре, из Фискалног савета упозоравају да ће директна државна помоћ кроз субвенције и кредите морати да се смањи с овогодишњих 80 на 55 милијарди динара.

"Неопходно је да се с обзиром на мања расположива средства ови програми профилишу да буду прецизнији ефикаснији и да заиста новац стигне до оних којима је најпотребнији", рекао је Владимир Вучковић.

Према његовим речима, решење преко субвенционисаних кредита је само кап у мору јер, с једне стране држава даје некоме новац, а с друге дугује новац.

Субвенције у време кризе могу да помогну привреди да превазиђе проблеме, али се они не могу решити за једну годину, подсећају стручњаци, наводећи пример "Железнице" која годинама добија највише субвенција -16 милијарди динара само у 2011. години.

"Решење се налази на основу програма, постепено смањивати субвенције да и Железница постане  ван програма. То је игра политичког договарања која може бесконачно да траје", рекао је Душан Вујовић, саветник америчке Агенције за међународни развој.

Из Агенције за привредне регистре обећавају да ће се знати ко и колико новца добија из буџета и донација. Направљен је регистар којим је за сада обухваћено више од 100 хиљада пројеката у које је уложено 660 милијарди динара.