Годишњица рођења Руђера Бошковића

Поводом 300 година рођења истакнутог научника Руђера Бошковића, у свечаној сали Српске академије наука и уметности одржан научни скуп.

"На овај начин, Академија одаје пошту великом човеку и признање његовом научном и уметничком стваралаштву", рекао је на отварању скупа председник САНУ академик Никола Хајдин и додао да је, према мишљењу многих, укључујући и Николу Теслу, Бошковић био претеча Ајнштајнове теорије релативности.

Председник САНУ осврнуо се на биографију Руђера Бошковића, подсетивши да је он рођен у Дубровнику 1711, а умро у Милану 1787. године.

Бошковић је био свестрана личност, бавио се физиком, астрономијом, математиком, теологијом, филозофијом, дипломатијом и поезијом. Такође, писао је научне расправе и стручне чланке, као и поеме и путописе.

"Језуита по образовању и животном опредељењу, Руђер је највећи део живота провео у Италији, Аустрији и Француској. Радио је као професор универзитета, пројектовао и изградио Опсерваторију у Брери (Милано)", рекао је Хајдин.

Руђер Бошковић изабран је за дописног члана француске Академије наука, био је члан руске Академије наука и британског Краљевског друштва.

Академик Хајдин нагласио је да је Бошковић један од највећих научника свих времена пореклом из ових крајева, а његово име носи кратер на Месецу и једна мала планета.

Научни скуп у Српској академији наука и уметности замишљен је као једнодневна конференција на којој ће говорити десет еминентних српских и иностраних стручњака и познавалаца живота и дела Руђера Бошковића.