Пекар, лекар, апотекар...

У Србији је више од 730.000 људи без посла, међу њима и много факултетски образованих. То указује да се, приликом одређивања квота за упис у средње школе и на факултете, не води довољно рачуна о томе који ће нам стручњаци касније бити потребни.

Од одлуке шта ћете студирати зависи да ли ћете се по завршетку студија наћи на бироу рада или ћете радити посао који волите и за то бити добро плаћени.

Потребни су нам стручњаци у области информационих технологија, офталмолози, гинеколози, фармацеути, инжењери грађевине и електотехнике, заваривачи, кувари, месари. Посао теже налазе инжењери пољопривреде и машинства, техничари, матуранти гимназије.

Срђан Андријевић из Националне службе за запошљавање каже да сви они који би се бавили пословима програмирања у вези са информатичким технологијама имају могућност да се лакше запосле.

"Очекујемо да ће област финансија и консалтинг и даље имати улогу на тржишту рада у наредном периоду", рекао је Андријевић.

Иако су у унутрашњости често потребни одређени стручњаци, ретки одлучују да оду из Београда. Да се ситуација ипак мења, показује податак да се за место једног лекара опште праксе у Тополи недавно пријавило око 150 кандидата, а пријаве су стизале и из престонице.

Додатно образовање

Ипак, ни диплома вам некада није гаранција да ћете наћи посао, јер радно место захтева и додатна знања.

"Занимљив је податак да су се посладавци пре одлучивали за кандидате који имају нижи просек, али су током студирања посећивали различите семинаре, праксе и на неки додатни начин се дошколовавали", рекла је Татјана Видаковић из Инфостуда.

Према њеним речима, у готово 70 одсто огласа се тражи енглески језик и акценат је на додатном образовању.

Национална служба за запошљавање ради истраживање које ће показати која су нам занимања потребна у блиској будућности. Ипак, неопходна је јасна стратегија развоја земље.

"Понекад је готово немогуће направити прави профил зато што се у међувремену може десити да на самом тржишту дође до промена па оно предузеће које је исказало потребу за одређеним кадром нестане", рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Министар сматра да докле год не будемо имали бољу економију, као дежурни проблем јављаће се дефицит неких кадрова.

Проблем дефицитарних и суфицитарних занимања имају и наши суседи. Релативно успешан модел има далеко развијенија Немачка, у којој државне службе и велике компаније раде истраживања о томе која су занимања земљи потребна у следећој деценији.