понедељак, 28.02.2011, 07:30 -> 10:18
Криза средње класе
Уврежено је мишљење да од стабилности средњег слоја зависи стабилност државе. У периоду транзиције у Србији дошло је до одређених промена међу друштвеним слојевима. Средња класа постоји, кажу стручњаци, али већина грађана у то није убеђена.
Сматра се да колико је стабилан средњи друштвени слој, толико је стабилна и држава. Утисак о томе да ли у Србији постоји средња класа и резултати истраживања о средњој класи, ни овога пута нису се поклопили.
Средња класа у Србији постоји, кажу стручњаци, само је променила састав у односу на период од пре 20 година. Већина грађана, с друге стране, другачије мисли.
Неки од њих наводе да се средња класа изгубила и да постоје само богати и сиромашни.
"Некада је у Србији било највише средњег слоја, па и сада га ваљда има, али теже живи. Ја мислим да припадам средњем слоју", каже једна грађанка.
"Ја сам на ивици сиромаштва, а пре сам био средња класа", каже грађанин Београда.
По дефиницији средњу класу чине високообразовани људи, професори, стручњаци, инжењери, менаџери, новинари, нижи директори јавних предузећа, лекари, наставници.
Ипак, многи је одређују према погрешном параметру - економском положају, односно дебљини новчаника.
"'Ајде да оставимо на страну то што ми видимо колике су разлике у платама. Али да погледамо да ли се још увек путује на годишње одморе и ко су ти који путују. Да ли ћемо да кажемо да путују само они који су власници великих фирми или директори великих предузећа. И они имају, не знам, јахте, авионе", каже Слободан Цвејић, из Института за социолошка истраживања.
"Колико сам могао да видим, и на зимске и на летње одморе се још увек путује, агенције и даље раде, што значи да још увек постоји једна класа која репродукује свој економски положај теже него раније, али није то уопште толико драстично", сматра Цвејић.
Ни припаднике средње класе није једнако погодила криза. Многи појединци из некадашњег средњег слоја прешли су на нижу лествицу. Добили су отказе, а неки завршили у народним кухињама. Ипак, више је оних који су остали на истој лествици, али са тањим новчаником.
"Данас због пада стандарда стиче се утисак да је највише ових који су на дну друштвене пирамиде и зато се сматра да средњих слојева нема, зато што је један значајан број средњих слојева закорачио на путу ка сиромаштву. Међутим, са становишта система вредности, уверења и погледа, средњи слојеви су и даље присутни", сматра Славиша Орловић, са Факултета политичких наука.
У Србији се у златној средини налази 25 одсто људи, показују истраживања. Њен велики део чине запослени у јавном сектору. Ипак, највише је припадника ниже класе. То су сељаци, незапослени, пензионери, радници, техничари, занатлије.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 16
Пошаљи коментар