Минималне промене на грбу

Нови грб Србије званично важи од новембра прошле године. Рок за замену старог обележја новим не постоји. Стручњаци сматрају да су све промене законите и уставне.

Промену државног грба радило је неколико хералдичара тј. стручњака који се баве грбовима. Један од чланова комисије био је и Драгомир Ацовић који је цртао претходно решење грба. Он каже да суштинских промена није ни било и да се све радило из практичних разлога.

"Код цртежа који је коришћен до сада било је доста ствари које оптерећују цртеж. Покушај је да се сада неке од тих ствари среде, тако да при великом умањењу или увећању нема битних разика у перцепцији онога што се на грбу налази", рекао је Драгомор Ацовић.

Промење су пропорције ширине према висини круне, главе орлова су увећане јер су им вратови били зимјолики, број пера у крилима и на врату је смањен, а изглед оцила је поједностављен. Хералдичари ове промене сматрају оправданим.

"У хералдичком друштву, постоји веома позитиван став према овој ликовној стилизацији, с тим што се међу појединим члановима постоји само једно мало размимоилажење о питању стилизације круне", рекао је Марко Драшковић, председник Српског хералдичког друштва.

"У суштини не постоји никакв основ да се говори о томе да је било шта у Уставу повређено. Све је хералдички и претпостављам да смем да кажем са правне стране коректно", каже Драшковић.

У Влади, тачније у Републичком секретаријату за законодавство кажу да ће постојећи, до сада коришћени државни симболи бити промењени првенствено због дотрајалости или оштећења. Слично је и са новим исправама које ће се издавати тек када истекне рок старима. То значи да неће бити додатних трошкова ни за државу ни за грађане.