"Растимо заједно"

Циљ кампање "Растимо заједно", коју са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада и социјалне политике води РТС, јесте да се створи систем подршке у друштву који ће омогућити да деца са инвалидитетом, уместо у дому, расту у породици.

У Србији, више од хиљаду деце са сметњама у развоју и даље живи у установама социјалне заштите. Треба учинити све да деца расту у биолошким породицама или, уколико то није могуће, код хранитеља.

Циљ кампање "Растимо заједно", коју са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада и социјалне политике води РТС, јесте да се створи такав систем подршке у друштву који ће омогућити да деца са инвалидитетом, уместо у дому, расту у породици.

Пре две године, двадесетак малишана из дома у Кулини код Алексинца, пресељено је у Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској 7 у Београду.

Тада је најважније било да се та деца одвоје од одраслих особа са сметњама у развоју и да им се обезбеде бољи и подстицајнији услови за раст и развој.

Директор Центра за заштиту деце у Звечанској Зоран Милачић истакао је да интензивно раде на приближавању природне породице тој деци и на успостављању контакта.

Милачић је рекао да је неопходно да деца у почетку проведу викенд са својом биолошком породицом и да се, уколико постоје услови и жеља породице, у њу једног дана врате.

Важна улога биолошке породице

Иако су неке везе између родитеља и деце поново успостављене, ниједно дете, нажалост, није враћено у биолошку породицу, упркос упозорењима психолога да деца драматично трпе када не живе са родитељима.

Према речима психолога Љубише Јовановића, запослени се у установи труде да деци обезбеде што боље услове, али да је то немогуће.

Он истиче да деца због тога доста трпе и да имају додатно заостајање у развоју, које није само производ издвајања из породице, него и привременог боравка у институцији.

Јудита Рајхенберг, директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду, објашњава да је прва ствар препознати кључну улогу породице, друго да заједница треба да прихвати и пружи подршку породици. Као треће, Рајхенбергова наводи да систем треба да финансијски подржи такву породицу.

Држава је до сада издвајала знатна средства за смештај деце у институције система. Није се много улагало у развој саветовалишта, дневних боравака и других сервиса помоћи родитељима да своје дете одгајају на најбољи начин.

"Парадокс је да није било механизама и средстава да се помогне биолошким породицама", рекао је Расим Љајић, министар рада и социјалне политике.

Љајић је истакао да се ради на промени редоследа потеза и да се пружа финансијска подршка биолошким и природним породицама, али и да се афирмише хранитељство.

Последица досадашњег система је више од хиљаду деце са сметњама у развоју у установама социјалне заштите. За неке од њих више и нема другог решења.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 16. мај 2024.
14° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара