Природа узвраћа ударац

Поплаве у Азији, у Русији пожари. Нагле промене температуре у току дана, кише, град, поплаве, клизишта, погађају све крајеве света.

И Србија је у региону погођеном лошим климатским условима. "Прелиминарне процене показују да ћемо имати лета која, као ове и прошле године, имају кратке периоде са врло високим температурама и периоде са јако великим количинама падавина", рекла је Данијела Божанић из Министарства за заштиту животне средине.

Према њеним речима, код нас се, на зиму, очекује већа количина снега, али у кратком временском периоду.

"Просечно, долази до смањења количине вода, односно падавина, али када се гледа за целу годину. У краћим периодима, негде су веће количине падавина, а самим тим, долази до поплава и ерозије земљишта", навела је Божанић.

Вишедеценијски лош однос према природи осећа се у целом свету.

"Ови догађаји су већ забележени, само што се не дешавају исте године у истом региону. Догађају се наизменично у неким регионима, као што је ове зиме у Западној Европи била јака зима, у последњих неколико деценија најјача. Тако су сад врућине у Источној Европи, што значи да природа компензује та догађања", објашњава метеоролог Недељко Тодоровић.

На многе већ познате природне непогоде надовезао се један несвакидашњи случај. На северозападу Гренланда, огроман комад леда, величине 260 квадратних километара, одвојио се од глечера.

Иако се не зна да ли је санта леда, која је велика готово као Београд и 20 метара виша од пословног центра "Ушће" на Новом Београду, узроковано глобалним загревањем, јавност страхује да ће стати на пут бродовима.

"Ово велико одвајање глечера на Арктику не би требало да има неке посебне последице, на светском нивоу, јер отапање таквог леда трајало би деценијама", рекао је Тодоровић.

Глечери Гренланда једни су од највећих резервоара слатке воде на северној хемисфери.