Мање захтева за азил

У односу на почетак године, када је месечно више од хиљаду грађана Србије, углавном са југа, тражило азил у земљама Европске уније, тај број данас је десетоструко мањи. Одобри се само један одсто захтева за азил. Они чији захтев није одобрен морају се вратити кући.

Шведска са својим либералним законима о миграцији и добрим животним стандардом била је најчешћа дестинација азиланата.

У Миграционом одељењу у Стокхолму тврде да је након снажне кампање број захтева за азил значајно смањен и да се велики број оних којима је захтев одбијен вратио у Србију.

Политички разлози које су наводили тражећи азил нису били истинити.

"Очигледно, људи желе да живе боље, и азил траже, мање - више због економских разлога. Политички разлози које помињу су дискутабилни, и углавном тврде да су дискриминисани, да немају посао и помињу друге социјалне разлоге", каже Пер Лиља из Миграционог одељења у Стокхолму.

Министар Дачић тврди да су постојале групе које су варале грађане наплаћујући им савете о азилу које је немогуће добити.

"Ми смо успели да у координацији са белгијском владом и шведском владом и људима који су тамо задужени за питање миграција и азила, јасно ставимо до знања свима да им неће бити омогућено да добију "лажни азил", јер за тако нешто нема никаквих разлога", рекао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Дачић тврди да до сада није било других негативних последица после визне либерализације, као и да је број кривичних дела у Европској унији, чији су починиоци наши грађани, од децембра, значајно смањен.