Кад је туђа и слама је добра

Криза или не, тек пољопривреници сваког лета муку муче с лоповима. У последње време са њива се краде све, чак и слама.

Пољопривредник Бранислав Мијатов каже да деца углавном краду крушке, брескве, трешње.

"То није новчано велика штета, али је константно дуго, сваке године. Немам решење како да се изборим са тим", рекао је Мијатов.

За разлику од Бранислава, Горан Попов би, да није наишао на време, имао штету од двеста хиљада динара.

"Отишли смо на парцелу и ухватили људе из Башаида. Звали смо нашу пољочуварску службу. Пољочувар није хтео да им пише пријаву, јер није однешено сено, а уколико покушају да склоне сено, биће написана пријава за комплетну штету", прича Попов.

Они који обилазе и чувају њиве и воћњаке кажу да такве ситуације покушавају да реше нагодбом, како би се избегао одлазак на суд. Наилазе на различите људе, али већих проблема, бар до сада, није било.

"Ја сачиним записник, прослеђујем општини и тиме сам свој посао одрадио. Уз сваки записник, којег сам починиоца затекао ја га фотографишем, што је непобитан доказ за суђење", рекао је пољочувар Горан Мијатов.

Мијатов каже да људи слежу људи раменима и признају да су украли.

Ситније крађе готово нико не пријављује, јер ако је штета мања од 15.000 динара трошкове прекршајног спора плаћа онај ко поднесе тужбу. Полиција, по службеној дужности, пријаву подноси када крађа пређе тај износ.

"У великом броју случајева оштећени бива обештећен, али код ситнијих крађа то није случај. Тамо где имамо податке и где пољочуварске службе раде свој део посла, онако како би требало, ту се и обештети, зато што полиција одмах реагује", каже Иштван Коде из Полицијске управе Зрењанин.

Подаци полиције показују да су крадљивци обично они који су слабијег имовинског стања и да плодове и летину узимају да би се прехранили.