Могуће решење за избегле

Донаторска конференција могла би да буде решење и за оне који желе да свој дом поново заснују у Хрватској, али и оне који би да остану у Србији. Мирјана и Зоран Пожар из Хрватске су пребегли 1995. године. Они свој живот виде у Србији.

"Лично сам за останак овде, да нам се нешто омогући, по повољним условима, као што је стан на откуп. За то смо пре него да се тамо вратимо, где је пустош, јер у селу нема ни пет породица", рекла је Мирјана Пожар.

У Србији је данас 86.000 избеглица, од тога 60.000 Срба из Хрватске. Чак 42.000 њих у Хрватској је изгубило своја станарска права. После две деценије од сукоба на простору СФРЈ, постоји политичка воља за решавање тог дугогодишњег проблема.

Београд и Загреб припремају међународну донаторску конференцију за решавање стамбеног питања српских избеглица из Хрватске, изјавио за РТС лидер хрватских Срба Милорад Пуповац.

Требало би да се донаторска конференција одржи до краја ове или почетком следеће године, у Београду.

Пуповац каже да хрватска влада ради на томе, како би се са међународним организацијама и Владом Србије дошло до решења.

"Међународна заједница жели да помогне обема државама и оно што је јако важно јесте да се не губи време и не пропушта прилика, јер у нашу регију, наше земље, новац и донације те врсте одавно су престали пристизати", истиче Пуповац.

Хрватска то питање мора да реши и зато што би оно могло да буде једна од препрека на путу ка ЕУ. Србија подржава идеју донаторске конференције.

"Ми ћемо инсистирати да се отвори нови рок на подручјима ван посебне државне бриге за људе који желе да се врате, да се отвори могућност откупа таквих стамбених јединица, што до сада није био случај, да то буде под истим условима као што је било за остале хрватске држављане и у погледу висине и дужине откупа и потребне документације", рекао је директор Комесаријата за избеглице Србије Владимир Цуцић.

Директор Комесаријата за избеглице каже да ће се инсистирати да се нађе правично и прихватљиво решење за оне људе који не желе да се врате и сматрају да треба да буду интегрисани у Србији.

И Европска унија, која је, од 2004. године, за решавање проблема избеглица у Србији обезбедила 56 милиона евра, подржава иницијативу.

"Иницијативе за помоћ избеглицама за решавање њиховог проблема увек су добродошле. Европска унија помаже на овом плану још од 2004. године", рекао је Адријано Мартинс, заменик шефа делегације Европске комисије у Србији.

Могући донатори, осим Европске комисије, јесу и Сједињене Америчке Државе и УНХЦР.

Сарајевска декларација из 2005. године обавезује Хрватску, БиХ, Црну Гору и Србију да заједнички раде на повратку или интеграцији, тј. затварању колективних центара. До сада се у Хрватску, међутим, вратило само 18 одсто избеглих.