Сећање на жртве "Олује"

Парастос убијенима у хрватској оружаној акцији, служен у цркви светог Марка у Београду. У операцији хрватских снага, на подручју Републике Српске Крајине, убијено и нестало близу 2.650 Срба, а протерано око 345.000.

У цркви светог Марка у Београду служен је парастос убијенима у хрватској оружаној акцији "Олуја", поводом 15. годишњице те акције и прогона Срба из Хрватске.

Парастосу, који је служио његова светост патријарх српски Иринеј присуствовавали су председник Србије Борис Тадић, потпредседник Владе Јован Кркобабић, генерални секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић и многобројни грађани и верници који су испунили цркву и простор испред.

Патријарх Иринеј је позвао окупљене да се помоле за душе убијених Срба, чија је "једина кривица била то што су били православни и што су били Срби".

"Све се то десило у једном времену које је било лишено разума, у времену без имало човекољубља, где је зло тријумфовало, а правда и истина били поражени", истакао је патријарх. 

У Бањалуци је 15 година од прогона Срба обележено литургијом у цркви Свете тројице и полагањем венаца на гробљу Свети Пантелија.

У војној операцији "Олуја", на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало близу 2.000 Срба, а протерано око 220.000, док су у наставку акције у суседној БиХ, под називом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге, убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, где је, пре "Олује", живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.

Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја", 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, после доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила.

Реакције поводом годишњице 

Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић оценио је поводом 15. годишњице војне акције Олуја, да се власт у Београду понаша поданички према хрватским властима и да ништа није учинила за прогнане Србе.

"Србија ништа није учинила за српски народ, који је протеран са својих вековних огњишта и није показала бригу према Србима над којима је тадашња хрватска власт починила најтежи злочин етничког чишћења после Другог светског рата на територији Европе", рекао је Вучић.

Портпаролка Демократске странке Јелена Триван оштро је одбацила ове оптужбе.

"Мислим да је крајње неумесно и лицемерно да странка која је имала ратну идеологију, која је поприлично крива за страдања и жртве које смо доживели током 90-тих, данас одговорност за страдање избеглица пребацује на актуелну власт, која је све учинила да њихов положај у Србији реши, али и да успостављањем добросуседских односа у региону, поврати њихова изгубљена права", рекла је Триван.

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да
Хрватска, ни 15 година после Олује, није признала страшан злочин етничког чишћења над Србима Крајишницима.

"Нажалост, ни после 15 година, Хрватска није признала овај страшан злочин. А шта је друго убијање недужних и прогањање немоћних, него најгори пораз за оне који су починили овај злочин", изјавио је Коштуница.

Коштуница је у писаној изјави оценио да српски народ данас одаје пошту невиним жртвама, опомиње и сведочи о овом злочину и сећа се "стравичне колоне несреће од Книна до Београда, која у Европи није виђена од Другог светског рата".

"Наша порука данас мора бити да се само на истини може градити будућност и поштовање међу народима на Балкану", закључио је Коштуница.

Српски покрет обнове оцењује да ни председник, ни премијерка Хрватске, не смеју да се поносе бомбардовањем и убијањем голоруких прогнаника и тражи кажњавање одговорних.

"Српски покрет обнове сматра да морају бити кажњени сви они који су одговорни за егзодус неколико стотина хиљада Срба и неколико хиљада несталих и убијених у злочиначкој акцији Олуја. Српски народ у Крајини био је жртва Туђманове злочиначке акције и сумануте политике Слободана Милошевића", навео је у писаној изјави директор СПО Александар Југовић.

Потпредседник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац изјавио је да за Србе у Хрватској и оне који су избегли, упркос нормализацији односа две државе, нема унапређења односа без решавања избегликог питања, могућности откупа станова и листе за ратне злоине.

Пуповац је оценио да је сусретом председника Иве Јосиповића и Бориса Тадића отворен велики простор за решавање ових питања, ради стварања бољих услова за живот Срба.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво