Стратегија за растерећење затвора

Затвори у Србији су преоптерећени, број затвореника расте из године у годину, а међу кључним разлозима за то су казнена политика судова и пракса одређивања притвора, наводи се у Стратегији Владе Србије за смањење преоптерећености затвора.

"Учестало одређивање притвора представља један од кључних разлога преоптерећености завода за извршење кривичних снакција", наводи се у Стратегији Владе Србије за смањење преоптерећености затвора.

Иако се број изречених казни затвора у Србији смањио од 2004. са 10.581 на 9,658 у 2008. години, уз пораст броја условних осуда, у Стратегији се оцењује да казнена политика судова значајно доприноси преоптерећености затвора.

Проблем је, како се оцењује, што је основна одлика казнене политике за лакша кривична дела блага (много условних осуда) и масовно примењена репресија - велики број краткотрајних казни затвора, а тиме се не остварује сврха кривичних санкција.

Од 42.138 кривичних санкција у 2008. години, 9.658 су биле затворске казне.

Од тога је 55 одсто (5.279) било до шест месеци, а 35 одсто (3.422) од шест месеци до две године. На казне затвора дуже од две године осуђено је 957 особа (10 одсто).

Алтернативне санкције

Као начини да се проблем преоптерећености 35 затвора колико их има у Србији, у Стратегији се, поред осталог, најављују активности у вези са алтернативним санкцијама, условним отпустом, увођењем судије за извршење кривичних санкција, увођење пробационе службе, као и амнестија.

Биће потребно прописати кућни затвор као самосталну кривичну санкцију, односно прецизирати постојеће законске одредбе у вези са кућним затвором, повећати број часова рада у јавном интересу на 450, и поједноставити форму кривичног поступка у којима се изричу алтернативне санкције, наводи се у Стратегији.

Иако су недавно пооштрени услови за условни отпуст, Стратегијом Владe Србије се предвиђа да осуђени на казне до три године имају право да поднесу молбу за условни отпуст после издржане половине казне.

Предвиђа се и могућност да се условни отпуст издржава уз електронски надзор, а о молби би одлучивао судија за извршење кривичних санкција.

Превремени отпуст за осуђене до три године био би могућ после две трећине издржане казне.

Пробациона служба, новина која би се увела посебним законом који уређује алтернативне санкције, била би задужена за надзор обавеза које је осуђени односно осумњичени прихватио, као и за надзор над условно или превремено отпуштеним.

Амнестија као једно од могућих решења

Та служба би се бринула и за прихват особа после издржане казне. Стратегија предвиђа и амнестију као начин решавања преоптерећености у затворима.

Амнестија би обухватила осуђење на казне до шест месеци, старије од 70 година који су издржали две трећине казне, као и оне који је требало да оду у затвор јер нису платили новчане казне.

Њима би затворска казна била замењенеа радом у јавном интересу.

Амнестија се, међутим, не би односила на осуђене за кривична дела са елементима насиља, дела против достојанства личности и морала, за органиозвани криминал, ратне злочине, корупцију и друг атешка дела попут убиства, отмица, фалсификовања и прања новца, трговине дрогом, дела у вези са оружјем, трговиномк људима, тероризмом и осуђене који су у бекству.

Што се тиче повећања капацитета затвора, Стратегијом се само констатује да би закључно са 2011. годином требало да почне да ради Казнено поправни завод у Београду затвореног типа, са 450 места.

До 2013. требало би реконструисати и адаптирати постојеће затворе, a дугорочно, до 2015. године планира се изградња нових завода за извршење санкција. Влада је Стратегијом обавезана да до краја јануара 2011. године донесе Акциони план за спровођење прописаних мера и планова.