Суноврат образовања

У Србији је само шест и по одсто становника завршило факултет, према последњем попису становништва. Како су предвиђања Европске уније да би до 2020. године Европи било потребно 40 одсто високообразованог становништва, пред Србијом је велики посао.

Према подацима из 2002. године, у Србији је око милион и 350.000 становника који нису уписали или завршили основну школу.

Са друге стране, у последње три године просечан број бодова на тесту из матерњег језика падао је за по цео бод, док су будући средњошколци ове године показали далеко лошије знање из математике него претходних година.

На Филолошком факултету кажу да будући бруцоши некада боље резултате имају на тесту из енглеског него из српског језика. То се кажу често догоди и у Филолошкој гимназији.

"Треба младим људима, деци која крећу у основну школу, а поготову онима који су мало старији од њих у средњој школи и на факултету, јачати свест о значају националног језика, писма, и културе", рекао је Душко Бабић директор Филолошке гимназије у Београду.

Квантитет без квалитета

Србија у овом тренутку школује 270.000 студената. Акредитовано је 12 универзитета, а до краја процеса могуће је да ће их бити 19. Међутим, професори кажу да кванитет није увек и квалитет.

Председник Конференције универзитета Србије Бранко Ковачевић каже да је потребно десет година за обуку доброг професора који ће са бавити и образовањем и научноистраживачким радом.

"Можда је решење да се позову из наши људи из дијаспоре који раде у иностранству и имају бриљантне каријере, а има заинтересованих којима би требало омогућити повратак. Можда је то пут", навео је Ковачевић.

У Министарству просвете сматрају да као држава, имамо доста проблема због великог броја неписмених. Зато много наде полажу у примену будућег Закона о образовању одраслих.

"Очекујем да ће то бити предмет разматрања скупштине током јесени, имамо то као нацрт, и онда би практично створили један систем образовања који је сличан или исти као у земљама Европе, и створили би могућности да Србија стварно буде земља у којој ће свако ко жели моћи да се образује", рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.

Надлежни поручују и да је важно представити образовање и као вредност у друштву и као начин да се живи боље и квалитетније.