Читај ми!

В. д. статус – привремено по закону, трајно у пракси – како су конкурси за директоре постали изузетак у Србији

Два слова која описују систем у Србији: В. д. закон каже – привремено решење. Пракса каже – неодређено. Од министарстава, преко највећих државних система, до локалних комуналних предузећа и установа здравства и културе, четворогодишњи мандати и јавни конкурси остају само слово на папиру. Из Студентске листе поручују да ће расписивањем транспарентних конкурса прекинути праксу злоупотребе закона и успоставити систем у коме послушност више неће бити испред стручности.

Закон о јавним предузећима прописује да вршилац дужности директора може да обавља ту функцију најдуже годину дана, и то само једном у истом предузећу. Међутим, ово законско ограничење се у пракси често не поштује.

"Јавна предузећа у Србији била су легитиман партијски плен све до 2012. године. Тада је донет закон који је требало да спречи такву праксу и омогући избор професионалних директора на јавним конкурсима. Међутим, то се никада није догодило, јер ниједна влада од 2012. године до данас није желела да примењује законе које је сама донела. Тако од 34 предузећа која су првобитно била обухваћена тим системом, данас само четири имају законито изабраног директора“, наводи програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић.

Партијска лојалност испред стручности

Стручњаци упозоравају да дуготрајни в. д. статус директоре чини политички зависним и лако смењивим. У таквим околностима политичка лојалност често добија предност над стручношћу, док дугорочно планирање и стратешко управљање остају у другом плану.

"Објашњење за све то је чињеница да су људи на та радна места долазили по партијској линији. То је довело до тога да смо јавна предузећа, али и државну управу, претворили у извршиоце партијских налога – у људе задужене за прикупљање капиларних гласова и одвођење радника на протесте и митинге", каже Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката.

Привремени мандати који трају годинама

Закон о државним службеницима је још строжи: в. д. стање може да траје најдуже шест месеци, уз могућност продужења за још три месеца. Ипак, и у државној управи привремена решења често постају дугорочна пракса.

"Људи који су супротно одредбама закона постављени на одређене позиције не би смели да потписују документа нити да доносе одлуке. Свака одлука коју донесе незаконито постављени државни службеник, односно вршилац дужности, суштински би једног дана могла да буде предмет судског поступка", наводи Милена Михајловић Денић, програмска директорка Центра за европске политике.

Из Владе Србије нисмо добили одговоре на питања о распрострањености в. д. статуса у јавним предузећима, агенцијама, медијима и министарствима. Ипак, како сазнаје РТС у Немањиној 11, потписивање решења о продужењу в. д. мандата у министарствима је заустављено – чека се избор нове владе.

"Од 2022. године бележимо раст удела вршилаца дужности у укупном броју положаја у систему државне управе. Тај удео је порастао са 52 на 62 одсто, а у последњој години достигао је 72 одсто. Када имате толики проценат вршилаца дужности, јасно је да више није реч о изузетку, већ о последици намерне и свесне политике власти", додаје Михајловић Денић.

Професионализација као једино решење

Проф. др Дејан Вучетић са Правног факултета Универзитета у Нишу сматра да је неопходно успоставити строгу професионализацију руководећих позиција, засновану на стручности, радном искуству, образовању и оствареним резултатима.

Саговорници истичу да решење није у доношењу нових закона, већ у доследној примени постојећих. Предлажу три конкретна корака: аутоматско брисање из АПР-а по истеку законом прописаног једногодишњег мандата, утврђивање одговорности за нерасписивање јавних конкурса и формирање независних комисија које би директоре бирале искључиво на основу стручности.

субота, 21. новембар 2026.
15° C