Гарсоњере у центру Београда до 1.000 евра месечно - да ли ће сукоб на Блиском истоку додатно подићи кирије

Рат у Израелу већ је уздрмао тржиште некретнина у земљама Персијског залива, које је претходних година бележило снажан раст захваљујући страним инвестицијама. Инвеститори који су финансирали компаније за развој некретнина сада бележе губитке, а неизвесност се прелива и на друга тржишта.

У зависности од трајања сукоба и евентуалног новог мигрантског таласа ка Европи, стручњаци не искључују могућност повећане потражње за закупом станова у Србији, као и потенцијални раст цена некретнина. Поставља се и питање у којој мери би се такав сценарио разликовао од искустава из 2014. године, током сиријске кризе, и 2022. године, након избијања рата у Украјини.

Представница сајта за оглашавање некретнина "4 зида“ Александра Михајловић каже да тренутни подаци не указују на нагле промене.

"Свакако да ова тема и актуелни сукоби на Блиском истоку могу да забрину грађане који размишљају о куповини или изнајмљивању некретнина. Међутим, тренутни подаци показују да не постоје сигнали о наглом расту цена, већ се у последњих неколико година бележи стагнација“, истиче Михајловићева.

Подсећа да је 2022. година донела нагли раст цена услед повећане потражње и доласка страних држављана, али да је након тога дошло до стабилизације.

"Смањио се број долазака странаца, потражња је опала, а понуда је порасла, што је довело до корекције и периода стабилизације“, наводи Михајловићева.

Искуства показују да би, у случају новог мигрантског таласа, највећи притисак био на веће градове.

"То су Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш и остали већи градови“, каже Михајловићева.

Преливање криза на тржиште некретнина

Говорећи о претходним кризама, она истиче да сваки већи економски поремећај утиче на тржиште некретнина.

"Уколико дође до доласка већег броја миграната, расте потражња, што директно утиче на цену. Истовремено долази и до поскупљења градње, јер расту цене грађевинског материјала, што се касније прелива и на цене новоградње и закупа“, објашњава.

Ипак, додаје да су се након почетних скокова цене релативно брзо стабилизовале.

Мали станови најтраженији за издавање

Када је реч о тренутним ценама, Београд је и даље најскупље тржиште.

"У централним општинама, као што су Врачар, Стари град и Савски венац, гарсоњере се крећу од 450 до 1.000 евра, док се у удаљенијим насељима, попут Миријева, Кумодража, Борче или Ледина, цене крећу од 200 до 350 евра за издавање“, наводи Михајловићева.

Нови Сад прати Београд, док су у осталим градовима цене значајно ниже.

"Просечна гарсоњера у Новом Саду је око 300 евра, док у градовима попут Ниша, Крагујевца или Суботице за цену гарсоњере у Београду можете изнајмити једнособан или чак двособан стан“, каже она.

Додаје да се најлакше издају мањи станови.

"Најчешће се траже гарсоњере и једнособни станови, јер су најприступачнији“, истиче Михајловићева.

Сезонски фактор и издавање

На цене закупа, како каже, утиче и сезонски фактор.

"Сваке године крајем августа и почетком септембра, са почетком академске године, долази до раста цена у универзитетским центрима, након чега се тржиште поново стабилизује“, објашњава.

Када је реч о прогнозама, Михајловићева истиче да је тешко давати прецизне процене.

"Све зависи од трајања сукоба. Такви догађаји утичу на тржиште, али не одмах и не нагло – потребно је време да се ефекти осете“, каже саговорница РТС-а.

"Одлагање куповине није исплативо“

Осврнула се и на понашање купаца, наводећи да одлагање куповине често није исплатива стратегија.

"Грађани који су чекали пад цена у просеку су изгубили око четири квадрата у Београду. Зато је важно да се куповина обави онда када је купац финансијски спреман“, истиче.

Према њеним речима, све је већи удео куповине станова на кредит, чему су допринели и програми подршке младима.

"Највећа потражња је за становима до 40 квадрата, јер се уклапају у буџет од 120 до 150 хиљада евра“, наводи.

Саветује грађанима да се пре доношења одлуке добро информишу.

"Важно је анализирати цене у жељеном делу града, сагледати финансијске могућности и урачунати све додатне трошкове. Тек на основу тога може се донети права одлука“, наглашава Михајловићева.

Закључује да, иако неизвесност постоји, тренутно нема назнака наглих промена.

"Сви се слажу да је тешко дати прогнозу, али је извесно да утицај постоји – само је питање када и у којој мери ће се испољити“, поручује.

Ауторка емисије захвалила је гошћи на учешћу, а разговор је завршен уз оцену да ће даљи развој ситуације на глобалном нивоу имати кључну улогу и за домаће тржиште некретнина.