Петров: Ако ВСТ не спроведе одлуку Уставног суда, Влада Србије ће то учинити

Председник Уставног суда Владан Петров каже да су уставни амандмани о правосуђу дали добар уставни оквир за боље, јаче и независно судство, уз одређене недостатке, пропусте и одсуство јачих правних формулација.

"То је био период такозване кампање пред уставотворни референдум и био сам носилац стручног дела пројекта. Нити сам тада сумњао да је то боље од онога што смо имали до тада, нити сада у то сумњам. Дакле, нисам се одрекао тих уставних амандмана, али могу себи да замерим што смо олако пропустили изричиту санкцију за политичку одговорност, на пример, врховног јавног тужиоца", истиче Петров у разговору за Јутарњи дневник Радио-телевизије Србије.

Наглашава да је за одлучивање о избору и престанку судијске функције потребна надлежност Високог савета судства, који чине и судије и истакнути правници.

"С тим у вези, апсолутно је извргнут руглу интервју који сам дао. Захтеви за моје разрешење су легитимни, али молим све да прочитају интервју и увиде шта сам заиста рекао – политизација српског судства је, чини се, никада већа, иако Устав забрањује судијама да буду чланови странака и баве се политичком делатношћу. То чини управо део судија који се најгласније залаже за независно судство. Чини се да такво понашање практично није санкционисано", напомиње председник Уставног суда шта је рекао у разговору за Политику.

Подсећа да је за одлуку о разрешењу судија потребна већина од осам чланова Високог савета судства, а не одлука политичког органа, укључујући и председника државе.

"Изабран сам од судске власти, нека процени да ли сам у сукобу интереса"

Говорећи о етици у судству и заштити судова од политичког утицаја, Петров указује да је у основи принцип унутрашњег осећаја интегритета.

"Као судија, поготово ако сте на челу институције, морате да комуницирате са јавношћу. Често се, у том смислу, осећам усамљено. Апелујем на Високи савет судства и Високи савет тужилаштва да у кратком року закажу заједничку седницу и размотре питање мог разрешења. Нека поднесу предлог Народној скупштини. Изабран сам од судске власти и нека она процени да ли сам у сукобу интереса и политички деловао", сматра Петров.

Тврди да ће, у том случају, поднети оставку на место председника и судије Уставног суда.

"Својим сам примером у претходном периоду давао прилику да и други започну дебату, која би требало да се у много већој мери води у сфери политике, а не са судијама. Пут до консензуса је сваки покушај да се у јавном дискурсу води дијалог на било који начин", оцењује председник Уставног суда.

"Молим ВСТ да изврши своју уставну надлежност"

Петров процењује да је избор за Високи савет тужилаштва у застоју, као и да су рокови практично истекли.

"Молим Високи савет тужилаштва да врши своју уставну надлежност, а не да то неко ради уместо њих. Према закону, у крајњој инстанци, неко мора да изврши одлуку Уставног суда, ако је не извршава онај који је дужан да то учини. Извршење обезбеђује Влада Србије", каже Петров.

Председник Србије Александар Вучић донео је указе о проглашењу сета од пет правосудних закона које је Скупштина усвојила на седници 28. јануара, а Петров каже да је председник земље имао право и легитимно и легално извршио своје уставно овлашћење и потписао законе које је формално предложио и поднео посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.

"Мрдићев пропуст је у томе што није тражио мишљење Високог савета судства и Високог савета тужилаштва. Они дају своја мишљења, али не стоји да је овлашћени предлагач дужан да им достави предлоге измена да би они дали мишљења. Дакле, они то могу и сами, према сопственој иницијативи. Међутим, пропуст нема тежину повреде Устава и није кључан за процедуралну легалност и легитимност измена закона", појашњава свој став саговорник Јутарњег дневника.

Предвиђа да би Венецијанска комисија о сету закона могла да расправља на седници у марту.

Цело гостовање Владана Петрова можете да погледате у видео-запису на почетку текста.