И Београд има криви торањ, померио се више од метар од своје осе - да ли је опасност за пролазнике

Торањ Цркве Светог Антуна Падованског на Звездари одступа више од једног метра од своје осе и то је видљиво голим оком. Грађевински факултет урадио је план санације, али новац за реконструкцију, кажу у цркви, немају. Сваке године торањ се додатно криви. Колико су црква и околне улице безбедне?

И Београд има свој криви торањ. Налази се на Звездари. Реч је о торњу католичке Цркве Светог Антуна Падованског. Да се у односу на темељ и цркву накривио, није тешко уочити. Мерења показују чак метар и двадесет центиметара. Због оштећења, крајем прошле године градска инспекција је затворила торањ.

"У торњу се налазе огромне пукотине и он није баш сигуран да се људи пењу на сами торањ и није да бораве, поготово много људи. Он има тенденцију константног нагињања. Зависи од временских прилика, ако су повољније, онда је та тенденција блажа, ако су неповољније онда то иде у лошем смеру", каже фра Илија Аланџак, жупник.

Пројекат санације темеља цркве 2022. године урадила је Катедра за геотехнику Грађевинског факултета у Београду.

Мирјана Вукићевић, професорка Грађевинског факултета у пензији, каже да је торањ још увек у стабилној равнотежи, што не значи да у неком тренутку не може да изађе из те равнотеже и онда би санација била неопходна.

"Ту је један феномен који се јавља када вам неки објекат, који треба да буде вертикалан, а има велику масу, он када се искриви онда он због тог кривљења његово тежиште се помери. Тако да ви на једном делу имате повећање оптерећења, а када имате повећање оптерећења то нам даје додатна слегања, а сада пошто се то додатно слегало он се још мало искриви, а пошто се још мало искриви онда још више додаје оптерећења на тој страни. Тако да се та ствар дешава прогресивно", објаснила је професорка Вукићевић.

Торањ је висок 52 метра, а изграђен је 1962. године, тридесетак година након цркве и то је један од узрока слегања, тврде стручњаци.

Иако је план санације темеља Цркве Антона Падованског урађен још пре четири године, радови још нису почели.

Разлог су, како у цркви кажу - финансије. Трошкови санације захтевају улагања од више стотина хиљада евра због чега су помоћ тражили од Града, будући да се црква налази под заштитом споменика културе, као и од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Кажу, добра воља постоји са обе стране, па се надају да ће се ускоро постићи и договор, који би значио и почетак дуго очекиваних радова.