Теразијска тераса – простор који цео век чека нови изглед

Из Секретаријата за инспекцију, надзор и комуникацију рекли су да се у парку Теразијска тераса, на делу ка Зеленом венцу, поставља комунално-безбедносна станица. На локацији су грађевинске машине и ископана је рупа, али екипа РТС-а није затекла раднике.

Влада Србије је 2020. године уврстила Теразије у каталог културних добара, проглашавајући их просторно културно-историјском целином, а терасу "једним од најзначајнијих сегмената те целине".

О уређењу Теразијске трасе почело је да се говори крајем 19. века. Више архитеката правило је идејна решења.

Архитекта Никола Добровић је, између осталог, предложио да се одавде најужи центар спусти до Саве, а за своје идејно решење 1929. године добио је прву награду на конкурусу.

Међутим, тадашња власт није усвојила његову идеју у модернистичком духу, али она је послужила као инспирација наредним генерацијама архитеката.

Бранислав Митровић и његов тим су за идејно решење уређења овог простора, деведесетих година, добили другу награду на конкурсу.

"Наш конкурс је платформа која креће од платоа између хотела 'Москва' и 'Балкан' и иде скроз, као равна платформа, до ивице и до коридора Улице Народног фронта. Испод, у том делу, направили смо једну каскаду као амфитеатар, испод тога садржаје који би чак у једном тренутку могли да направе у контрасмеру у том подземљу и цело позориште", присетио се Митровић.

Убрзана урбанизација Београда

Историчар Александар Марков рекао је да се идеја, која је настала крајем двадесетих година двадесетог века, поклопила и са доношењем  првог урбанистичког плана, средином двадесетих година двадесетог века.

"Све је то било у склопу урбанизације, убрзане урбанизације Београда у том периоду. Сама Теразијска тераса је отварала видик ка Ушћу Саве у Дунав, односно ка приобаљу и представљала је значајно место за окупљање Београђана", објашњава Марков.

И наредних година било је још идеја за један од најзначајнијих градских видиковаца. Урбаниста Марко Стојчић је 2020. говорио да за уређење Теразијске терасе неће бити расписан нови урбанистичко-архитектонски конкурс, него ће Град бирати између два решења са јавних надметања 1998. и 2008. године.

Сматрао је да овај простор треба да буде веза ка реци, али и сређен градски парк. Требало је да Град обезбеди новац за реконструкцију. Међутим, то се још није десило.