Министарка Павков: Србија добија нови законски оквир за борбу против загађења ваздуха

Нови Закон о заштити ваздуха доноси потпуно нови оквир најважнијег акта у тој области, оцењује министарка за заштиту животне средине Сара Павков.

Истиче да од 2009. године, када је први пут донесен Закон о заштити ваздуха, није било значајних измена и допуна због, како каже, практичних и бирократских околности.

Министарка оцењује да податак да је 60 одсто грађана изложено неадекватном ваздуху није валидан и да Министарство за заштиту животне средине и Агенција за заштиту животне средине из минута у минут приказују сваку концентрацију загађујуће материје на свим аутоматским мерним станицама у Србији.

Одговарајући на питање о кључним одредбама које треба да допринесу чистијем и здравијем ваздуху у Србији, одговара да ће закон прецизније дефинисати институт инспектора, да су проширене казнене мере и обавезе.

"Агенција за заштиту животне средине и овлашћена правна лица која задужују локалне самоуправе обавезна су да прате загађујуће материје и да, када дође до прекорачења концентрација, а поготово концентрација које утичу на здравље људи, аутоматски обавесте јединицу локалне самоуправе која мора правовремено да обавести све грађане", каже министарка за РТС.

Међу критикама закона је рок за реаговање од пет дана и делегирање локалним самоуправама да реагују, због могућности да се у том року параметри врате у нормалу.

Министарка Сара Павков каже да је област мерења штетних честица изманипулисана и да много фактора утиче на резултат мерења, укључујући и временске околности попут ветра као и потврду измереног броја честица.

Министарка се запитала како локалне самоуправе могу да изиграју званичан податак Завода за јавно здравље и Агенције за заштиту животне средине.

"Зато има пет дана рока. Ту је и Агенција која има аутоматске станице, где можете одмах да видите, али и Завод за јавно здравље који помажу да се ради мониторинг државне мреже", објашњава Павков.

Казнена политика

У вези са казненом политиком за кршење закона, наглашава да увек може да буде виша казна.

"Инспектор сада зна тачно на који начин, шта ради, како прати део који се тиче загађења и део који је привредни преступ од 1,5 милиона до три милиона динара", каже Павков.

На питање да ли је то довољно висока казна за Железару Смедерево, која јесте добила казну од милион и по динара, одговара да железара ради јако важан посао који пуни државну касу.

Наглашава да је потребно пронаћи компромис.

"Да ли је милион динара довољно за оно што су они имали – прекорачење загађујућих материја у том моменту? Вероватно да није, али милион по милион, свакако ће донети нешто боље", каже Павков.

Грађани могу да пријављују загађење, али министарка наглашава да не треба да буду субјективни.

Објашњава да је ресорно министарство на располагању ако постоји објективни основ да било који грађанин сматра да у његовој јединици локалне самоуправе долази до прекорачења.

"Али не на основу тога да ће својом руком да пребрише прашину која може да има заиста извор (загађења) из различитих емитера. Немојте то да радимо", осврнула се министарка на друге факторе који утичу на квалитет ваздуха, попут грејања на нееколошке енергенте.

Припрема закона

Министарка заштите животне средине наглашава да је било неопходно да се нови закон припреми на темељан, транспарентан и адекватан начин.

"Како бисмо на основни оквир регулативе дефинисали подзаконске акте који ће омогућити правовремено реаговање пре свега од стране оних који емитују загађујуће материје", каже Павков.

На критику невладиних организација да није било довољно простора за јавну расправу ни транспарентности, одговара да су током процеса припреме чланова Радне групе за закон о заштити ваздуха потпуно поштоване препоруке и смернице Министарства за људска и мањинска права.

Наглашава да је то институција која расписује позив за учешће цивилног друштва у радним групама за израду било каквих законских аката или стратешког документа.

"Министарство за људска и мањинска права је прошле године расписало позив по дефинисаним критеријумима ко може да се пријави. Од десет представника невладиног сектора, чак пет је испуњавало критеријуме, а дефинисано тим позивом је било да ми примамо два представника цивилног друштва у радну групу, који су онда амбасадори свих осталих", објашњава Павков.

Наглашава да је врло мали број заинтересованих грађана био присутан на презентацијама током јавног увида.