Од Маутхаузена до Нежидера – места где су Срби страдали у оба светска рата

У више од 43 земље постоји преко 650 српских ратних споменика. На неким местима попут Маутхаузена у Аустрији, Срби су умирали и у Првом и у Другом светском рату. Тачан број жртава није познат.

Осам хиљада људи сахрањено је на војном гробљу Рајфендорф у Аустрији. У саставу логора Маутхаузен из Првог светског рата кроз тај логор прошло је око 40.000 Срба, Италијана, Руса и припадника других народа.

“Tо су логори настали за време Аустроугарске и рата Првог светског рара 1914-1918. где је велики број наших сународника, што у својству војних заробљеника, што у својству цивила који ухапшени одведени на рад у најтежим могућим мукама и условима овде у Горњој и Доњој Аустрији“, каже Зоран Антић из Министарства за рад.

Двеста километара даље налази се некадашњи такозвани елитни логор - Нежидер. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне. Временом дограђиван. Према сведочењима, у логору су били глумци, лекари, професори, новинари. Међу њима Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић.

Нежидер је затворен 31. октобра 1918.

"Морамо пре свега имати ту чињеницу да је рат пре свега вођен ради експолатације природних и људских ресурса и ови логори су симбол тога. Дакле, нису само у питању војни сукоби“, рекао је проф. др Милан Кољанин.

Делагација Владе Србије обишла је први пут и запуштено гробље у Фраункирхену. До гробља тешко, јер није обележено. А када се стигне до места некадашњег логора Болдогасоњ, стоји крст на степенастом постољу. Мало даље и споменик на коме пише - На овом и околним пољима леже посмртни остаци хиљада српских интернираца заточених у Аустрији за време Првог светског рата - од заборава их чува српски народ.

"Заиста је тешко наћи праве речи које би описале у пуном обимо страдања наших народа у овим пределима и овим местима које смо имали прилике да обиђемо, јер смо ми као кадети, али и студенти имали прилике да се упознамо са историјом нашег народа кроз победе велике, наравно, али и кроз поразе и страдања које смо доживели и некако је потпуно другачији утисак када погледате те само пуке бројеве на папиру“, рекао је кадет Војне академије Михаило Мијатовић.

Студент КПУ Михајло Тиосављевић каже да сваки људски живот је важан поготово када знамо на који начин су сви они скончали

"Људи су били радници, сконачали су неславно. Не треба никада да их заборавимо, наша историја је пуна трагичних случајева, а ми треба да тежимо ка томе да се просто они некад не забораве и ако бог да не долазе више никада такве ситуације“, каже Тиосављевић.

недеља, 18. мај 2025.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом