Тузланска колона, 33 године од злочина без казне

На Брчанској малти у Тузли и Градском гробљу Пучиле у Бијељини обележене су 33 године од убиства 54 припадника Југословенске народне армије у Тузланској колони. Муслиманске снаге напале су колону која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти тузланску касарну. Убијена су 54 припадника ЈНА, 78 је рањено, док су 44 заробљена, од којих су петорица касније убијена.

Воjска ЈНА из Тузле је кренула у мирно повлачење само 12 дана после напада на колону у Добровољачкој улици у Сарајеву. Дочекао их је исти сценарио. Ни Добровољачка ни Тузланска колона немају судски епилог.

"Овде на овом месту убијен је 51 човек који је желео да иде кући. Тројица су преминула после рањавања, тако да су укупно страдале 54 особе", истиче Виктор Нуждић из Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина.

Славко Новаковић сведочи да су из касарне кренули према договору у 14 часова, али да је колона враћена.

Пет часова касније, када је поново наређен покрет, видели су, каже, груписање муслиманских снага. Оно што се десило када су изашли на главни пут, било је, наводи, незамисливо. Пуцали су са прозора, из подрума, станова и заседа.

"После 33 године видите како долазимо, под којим обезбеђењем. Не заслужујемо ни 10 квадрата овде, да подигнемо споменик нашим пострадалим. То је жалосно", указује Славко Новаковић, учесник Тузланске колоне.

Радан Остојић, председник Борачке организације Републике Српске, наводи да су им аутобуси претресани као да су, како каже "терористи".

"Кад ми одемо биће обележавање одбране Тузле од, вероватно, 54 убијена човјека у Тузланској колони који су хтели да напусте овај град", иронично указује Остојић.

Председник Републике Српске Милорад Додик истиче да институције РС неће престати да траже правду без обзира што су Хашки трибунал и, како каже, вануставно правосуђе БиХ одбијали да процесуирају многе злочине над Србима.

"Ћуте, јер би тада био разоткривен лажни мит о наводној агресији на БиХ", закључује Додик.