Случај из кланице у Александровцу који је забринуо грађане – колико је безбедна храна коју једемо

Пошто је у једној кланици у Александровцу откривено готово 700 килограма говедине без пратеће документације, ветеринарска инспекција је одлучила да се месо повуче из промета и уништи, а објекат привремено затвори. Ово је само једна у низу контрола које спроводи Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

"У Александровцу, у кланици, утврђени су пропусти, то је био један у низу инспекцијских надзора која инспекција обавља иначе у оквиру својих редовних контрола. Том приликом је нађено 680 до 700 килограма јунећег меса", објашњава Љиљана Ивањац из Управе за ветерину.

Каже да је проблем настао зато што није било начина да се утврди порекло меса – документација која прати цео ланац од узгоја животиње до клања, није постојала. Управо та документација је кључна како би се проценио здравствени статус животиње, начин њеног одгоја и порекло. Без ње, инспекција је морала да поступи по прописима.

"Нисмо имали доказ о пореклу меса. Пратећа документација није могла да се покаже – те смо га прогласили небезбедним и дали на поништење", наглашава Ивањац.

Како каже, одговорност у оваквим ситуацијама сноси "субјекат у пословању храном" – у овом случају, кланица. Закон дефинише да је произвођач тај који мора да поступа по правилницима и гарантује безбедност хране, док је улога инспекције да контролише њихово поштовање.

"Закон о безбедности хране препознаје првог у линији као субјекта – онога ко се непосредно бави производњом и складиштењем хране. Он је дужан да поступа по закону, а ми смо ту да надзиремо цео систем и гарантујемо безбедност хране потрошачима", наглашава Ивањац.

Деловање инспекције

Поред небезбедног меса, инспекција је у објекту затекла и три и по тоне споредних производа животињског порекла који су били неправилно складиштени.

"То су производи који не улазе у ланац исхране људи, али се од њих добијају други производи – попут хране за животиње. Проблем је што су били неусловно чувани – без хладног ланца и адекватних услова за складиштење", указује саговорница. 

Како подвлачи, због тога постоји опасност од ширења зараза, јер се такви органски остаци могу лако покварити и привући глодаре. У нормалним условима, ти производи би требало да се предају кафилерији – установи која их уништава на безбедан начин. Међутим, у овом случају, то није било урађено.

"Инспекција је наложила да се и споредни производи и месо однесу у кафилерију на нешкодљиво уништење", наводи Ивањац.

Против власника кланице покренут је поступак, а објекат је тренутно под забраном рада.

"Процес је покренут и суд ће донети коначну одлуку. За нас је тај субјекат сада високоризичан. Изречена је забрана коришћења опреме и простора. Да би наставили рад, морају да покажу да су исправили све неправилности и обновили уговоре са кафилеријом", каже Ивањац.

Губитак поверења

Случај из Александровца забринуо је и Националну организацију потрошача Србије. Како кажу, притужбе потрошача на производе од меса нису реткост, а проблеми нису ограничени само на регистроване производне објекте.

"Александровац је један пример, али таквих случајева има свуда. Замислите тек колико има нерегистрованих објеката који месо продају кроз славља и разне прославе. Ту је огроман проблем", каже Зоран Николић из Националне организације потрошача.

Наводи да се притужбе потрошача најчешће односе на укус и квалитет меса, али и на то шта се заправо налази у производима. Потрошачи све чешће губе поверење у систем и у оно што једу.

"Кључни проблем је губитак поверења. Ви верујете да је произвођач све урадио по пропису – а немате начин да то сами проверите. Питање је шта заиста једемо", наглашава Николић.

Подсећа и на пример од пре више од деценије када је организација коју представља, у сарадњи са Министарством пољопривреде, радила контролу сокова и ракија – и открила бројне неправилности, укључујући и фалсификовану шљивовицу.

"Осим здравственог аспекта, битно је и шта ми уносимо у организам. А такве контроле се данас не раде довољно", закључује Николић.

Шта даље

Иако недостаје инспектора на терену, из Управе за ветерину поручују да се редовне и ванредне контроле спроводе на територији целе Србије.

"Наше контроле су сталне, са људством које имамо. За цео обим субјеката које надзиремо потребно је више инспектора. Ипак, и са овим капацитетима, ми радимо редовне и ванредне контроле", истиче Ивањац.

И поред ограничених ресурса, из Управе поручују да је храна на српском тржишту безбедна – под условом да се купује у регистрованим, легалним објектима.

"Апелујемо на потрошаче да купују храну у легитимним објектима – тако ће бити сигурни да је храна коју једу здрава и безбедна", закључује Ивањац у разговору за Јутарњи програм.

Казнена политика

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије истиче да разуме ограничења са којима се суочавају инспекцијске службе, али упозорава да се у оваквим случајевима не ради само о прекршају, већ о озбиљном угрожавању здравља грађана, које треба третирати као криминал.

"Ја разумем ово што колегиница Ивањац каже и просто је немогуће да ви знате шта се у сваком тренутку дешава у нашој земљи. Знате, када постоји особа која хоће да направи било какав прекршај, било какву илегалну, па да кажемо и криминалну активност", каже Николић.

Упозорава да оваква пракса може имати трагичне последице по грађане, јер небезбедно месо може изазвати тешке болести, па чак и смртне исходе. Међутим, уместо да се мисли на добробит грађана, појединци се, како каже, воде искључиво профитом.

"И шта се онда с тим дешава? Да ће неко тога да се разболи, можда, далеко било, и да премине – али нема везе, ви само мислите о свом профиту", истиче Николић.

Наглашава да се према објектима који се понављано огрешују о прописе мора поступати строже. Како каже, потребно је увести оштрију казнену политику и третирати их као повратнике у кршењу закона.

"Малопре сам чуо један детаљ, да ће тај конкретно субјект из Александровца ући у такозвану високоризичну зону, листу и тако даље – то је такозвани повратни преступник. Према њима се треба другачије понашати", наглашава Николић.

Предлаже да се у области промета хране уведу далеко строже казне, укључујући и затворске, како би се послала јасна порука да је угрожавање здравља грађана недопустиво.

"Казнена политика у промету хране, за људе, хумано пре свега, мора се значајно пооштрити. Морају бити запрећене казне затвором, јер једино тако може да се делује превентивно", сматра саговорник из Националне организације потрошача. 

Николић такође истиче да је за ефикаснији надзор над тржиштем неопходно повећати број инспектора и унапредити капацитете служби које брину о безбедности хране.

"За чешће контроле треба вишак људства. Без довољног броја људи на терену, нема ефикасне заштите потрошача”, закључује Николић у разговору за Јутарњи програм.

Целу емисију можете погледати у видео-запису на почетку текста.