Декани Физичког факултета у Београду и Медицинског у Нишу – различито о блокадама, али сагласни да година није изгубљена

Декан Физичког факултета у Београду Воја Радовановић рекао је за РТС да је потпуно природно за очекивати да једно друштво постави себи питање због чега се пре шест месеци догодио пад надстрешнице у Новом Саду у којем је погинуло 16 људи.

"Зашто се то десило, ко је за то одговоран, колико у свему томе има одговорности струке, колико немарности, колико корупције можда. И ја сматрам да је за једно друштво неопходно да има те одговоре, да бисмо знали како даље да пловимо", рекао је Радовановић.

На питање да ли мисли да ли су институције добиле шансу да одговоре на та питања, Радовановић сматра да јесу и оценио је да су захтеви студената врло јасни.

"Ти одговори се траже од представника владе, наравно, онолико колико је до њих, од политичара, али такође и од тужилаштва, од судства, од струке, од институција које се баве грађевинарством, архитектуром, економијом, правом", рекао је декан Физичког факултета.

Митић: Мислим да су захтеви испуњени, последице трагедије се не решавају преко ноћи

Декан Медицинског факултета у Нишу Александар Митић рекао је да се несреће дешавају и да су и они када су захтеви били испостављени били заинтересовани да сазнају које крив за пад надстрешнице и да су подржали све студентске захтеве.

"Међутим, сматрам да је то више питање за тужилаштво, за судство, за органе који се тиме баве. Ја као стоматолог и декан Медицинског факултета нисам у могућности да дам неке подробније изјаве око тога. Наравно, подржавам те захтеве уколико су ти захтеви и даље на столу. Ја, колико сам имао прилике да видим, сва документација и сва она четири захтева су углавном испуњена, да не кажем 100 посто, јер не могу да будем сигуран у то, али мислим да су ти захтеви испуњени, да се ради на томе и да се такве трагедије које се десе не могу решити преко ноћи", рекао је Митић.

Истакао је да је веома битно да се каже да институције треба да раде свој посао и да је и он на то позивао.

"Зашто ја не могу да радим свој посао? Зато што моја институција сад не ради", истакао је Митић.

Радовановић: Велике разлике између штрајка и обуставе рада нема

На Физичком факултету проглашен је штрајк. Декан Радовановић објашњава да суштински нема неке велике разлике између тога да сте у штрајку и у обустави рада.

"Ми радимо све оне послове које смо и до сада радили, значи минимум процеса рада, држимо консултације, администрација ради нормално, научно, научно-истраживачки рад и један део наставе, припреме за наставу се обављају нормално на нашим факултетима", навео је Радовановић.

На питање да ли су консултације и припреме за наставу изигравање блокаде или штрајка, Радовановић је одговорио да су они још у јануару понудили студентима да се јаве професорима ако имају неке недоумице око градива, али и да су и током штрајка у обавези да држе консултације.

"Али, ја морам да кажем да нам се скоро нико од студената не јавља на консултације", истакао је Радовановић.

Додао је да, што се тиче наставе, они јесу изгубили све ове месеце, али да он, како је рекао, не прихвата да је школска година изгубљена.

"Ја мислим да нису ти датуми толико фиксирани. Све може да се помери и све може да се надокнади. Значи, ако би, примера ради, ми кренули да радимо у мају, реалне су шансе да факултети заврше негде до 1. новембра ову школску годину. То би стварно било у неком можда мало редукованијем облику. Деца би вероватно део тога изгубила, али би ипак нешто одрадили. Али стварно, ја сам категорички против тога да се изгуби школска година. Знате, школске године су се у овој земљи губиле за време рата, па није сад рат ипак", рекао је Радовановић.

Декан Митић је истакао да је и он против тога да се изгуби школска година и да су они решили да 15. априла крену са наставом да би, како је рекао, успели са студентима да изгурају овај семестар и да почну други како би завршили годину до 1. новембра.

"Међутим, наишли смо мало на негодовање студената који су у блокади, али тренутно морам да вам кажем да је задњих дана и велики број тих блокадера дошао на наставу. Комбинована настава је била, то су онлајн настава, предавања и вежбе на предклиничким предметима, док на клиничким предмета било комбиноване наставе у смислу да су предавања онлајн, а вежбе иду уживо", истакао је Радовановић.

Митић: Хтео сам да понудим оставку слободном универзитету у Нишу, али не знам ко им је ректор

Говорећи о тврдњама такозваног слободног универзитета у Нишу о претњама студентима, као и њиховом захтеву за разрешењем целог деканског колегијума Медицинског факултета, Митић је рекао да је он хтео да им понуди оставку, али да не зна ко је ректор тог слободног универзитета.

"Не знам где је тај ректорат слободног универзитета, да одем да се пријавим тамо и да кажем, ево ми смо дошли, наша цела екипа је дошла да поднесемо оставку. Ми не знамо ко је то", нагласио је Митић.

Када је реч о јучерашњем састанку премијера Ђуре Мацута са ректором Универзитета у Београду Владаном Ђокићем и појединим деканима, Воја Радовановић није желео да говори о детаљима пошто није било званичних саопштења.

"Ја мислим да је јако добро што је до тог разговора дошло. Договор је да се ти разговори наставе, биће после празника наставак тих разговора зато што мислим да се сви ми налазимо у једној јако дубокој кризи и једино решење, једини излазак из ове кризе јесте нека форма разговора која би укључивала представнике универзитета, затим представнике, значи премијера који такође долази из академске заједнице, дакле он је наш колега, ресорна министарства, али ја мислим да врло важан елемент у том разговору морају бити студенти. На који начин ће се студенти прикључити том разговору, ја то не знам и није до нас", навео је Радовановић.

Истакао је да је документ, односно платформа за разговоре коју је направио Универзитет у Београду представљена Влади, али и траже да Влада одговори на одређена питања, попут оног шта ће бити са школском годином средњошколаца.

Разговор са деканима у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.