Читај ми!

Вучић на обележавању јубилеја ЦЕРН-а: Много српских научника ради овде, а Србија ће дуплирати износ који издваја за ЦЕРН

Председник Србије Александар Вучић учествовао на обележавању 70 година постојања Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). На свечаности у Женеви, председник Вучић је указао на важност ЦЕРН-а и упозорио на све мањи број научника из те области. Рекао је да ће Србија удвостручити новац који издваја за ЦЕРН.

Председник Србије Александар Вучић у Женеви учествовао је на обележавању 70 година постојања ЦЕРН-а.

Вучић је имао бројне сусрете са светским званичницима, представницима међународних организација и члановима српске заједнице која ради у овој организацији.

Европска организација за нуклеарна истраживања и Србија

ЦЕРН је највећи центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. године и он има 23 државе чланице, док са 38 држава има уговоре о сарадњи.

У Државном дата центру у Крагујевцу крајем 2023. године потписан је Меморандум о разумевању о сарадњи у увођењу и експлоатацији Глобалне ЛХЦ рачунарске мреже, којим је Србија постала део глобалне рачунарске мреже Европске организације за нуклеарна истраживања.

ИТ експерти Србије из Канцеларије за ИТ и е-Управу, Државног дата центра, као и научници из Србије и ЦЕРН-а од тада интензивно раде на техничким аспектима успостављања чворишта, тзв. Тијер-1 центра, намењеног за чување, обрађивање и анализу научних података са Великог хадронског сударача (ЛХЦ) у ЦЕРН-у.

"Успостављање Тијер-1 центра у Србији планирано је током 2025. године и представља значајан корак који ће нашу земљу позиционирати као 10. у Европи, а 15. на свету која ће постати део Глобалне ЛХЦ рачунарске мреже и уједно нашу земљу ставити у ранг са најнапреднијим ИТ земљама света", рекао је раније бивши министар телекомуникација Михаило Јовановић.

Европска организација за нуклеарна истраживања, познатија као ЦЕРН, започела је прославу 70. годишњице постојања 29. септембра.

Од 1954. хиљаде најбољих светских научника и младих умова окупљају се у Швајцарској пре свега да би истражили како функционише универзум.

Њихова истраживања помогла су у изради снажнијих рачунара и микрочипова, побољшању технологија у здравству, енергетици и унапредила су анализу великих количина података, квантно рачунарство, суперпроводљиве магнете и хлађење угљен-диоксидом за рачунаре.

ЦЕРН је можда најпознатији по свом огромном подземном акцелератору честица, познатом као Велики хадронски сударач (ЛХЦ) који ради од 10. септембра 2008. Смештен је у кружном тунелу обима 27 километара, на дубини од 50 до 175 метара испод француско-швајцарске границе, у близини Женеве.

У ЦЕРН-у се сада развија акцелератор друге генерације, под називом ХЛ-ЛХЦ са високом луминозношћу, а надоградња ће омогућити повећање броја судара протона најмање пет пута.

петак, 04. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи