Читај ми!

Млади препознају анксиозност, свесни су проблема и спремни да потраже помоћ

Пораст анксиозности код младих, и уопште проблема са менталним здрављем, проузроковани су атмосфером у којој постоје притисци како морате да изгледате, како да се облачите, колико новца да имате. Форсирају се површност, простаклук, насиље – вербално и физичко. Ко није довољно зрео, нема знања или снаге да не подлегне таквим притисцима, може се наћи у проблему. Млади траже да их школа и здравство више и боље разумеју по питању менталног здравља, а на располагању су им и бројеви телефона на којима могу добити саветодавну подршку.

Не постоји особа која није била анксиозна, али је она присутна посебна код осетљивих особа које су преплављене страхом, и имају страх да ће им се нешто догодити јер је то обично праћено лупањем срца и отежаним дисањем.

Анксиозност омета концентрацију и учење код младих, настаје проблем са спавањем и таква особа не може психофизички да се одмори.

"Имате и особе које нормално функционишу у свакодневном раду, али то постижу уз велики напор и нелагоду. Уколико особа примећује да отежано функционише, треба да се јави и потражи помоћ специјалиста за ментално здравље. Али и сами можемо да размислимо како можемо себи да олакшамо свакодневне обавезе, да примењујемо технике дисања да би се опустили", објашњава специјалистa медицинске психологије у Студентској поликлиници Мирослава Вуковић.

Предизпозиције, фактори и помоћ

Период адолесенције је одувек био осетљив, када се чешће јављају анксиозна стања.

"Постоје биолошке предиспозиције, ситуациони фактори, а ту је и структура личности која може бити подложнија таквим стањима", објашњава Мирослава Вуковић.

Саветодавно телефонски сервис за децу и младе – Национална дечија линија Србије (Надел) услуга је која је доступна 24 сата 365 дана у години, поверљива је и бесплатна.

"Годишње имамо преко 80.000 до 90.000 позива и то је тенденција у последњих неколико година. Укупно за ових 20 година рада, имали смо преко два милиона позива ка нашој централи", каже Коста Гајић из Националне дечије линије Србије.

Млади се лакше отварају

Деца и млади најчешће зову када су у питању вршњачки односи, партнерске релације, заљубљивање, начин на који остварују контакте у вршњачкој групи, интересује их и брине их успех у школи, често и породични односи.

"Свака четврта комуникација у последње три године, поготово након пандемије ковида је на тему менталног здравља. Анксизност је тема због које се млади често јављају – кажем млади јер чешће умеју да формулишу и лакше да ставе у речи оно како се осећају", истиче Гајић.

Младима је врло значајно да имају простор да о овим темама причају, врло им је значајно да имају саговорника који је спреман да их саслуша у било ком тренутку дана када су они спремни да на тај начин комуницирају.

"Некада је врло значајно да помогнемо деци и младима да разумеју да се насиље дешава, нису сигурни да је то посреди, врло често су у комбинацији физичко и психично насиље и сексуално насиље. Питају како могу да се заштитим од честог узненимравања, односно када их прозивају у школи, задиркују, увредљиво им се обраћају због неке личне карактеристике", наводи Гајић.

Деца и млади када је у питању насиље то најчешће носе сами, нису спремни због стида да о томе причају и да потраже помоћ.

"Када су у питању партнески односи различите их теме интересују, од тога како да приђу симпатији, промишљање о томе како да прекину партнерску релацију, са истовремено комплекснијим темама насиља", наводи Коста Гајић из Надела.

Повећао се број првих преглада код студената

Статистике показyју да се годишње Студентској поликлиници обрати око 6.000 младих, број првих прегледа се повећао за око 18 одсто, а анксиозност је оно што провејава код већине проблема.

"Некада смо имали више запослених, сада имамо два психолога и два психијатра. Надамо се проширењу кадра", каже специјалистa медицинске психологије у Студентској поликлиници  Мирослава Вуковић.

Савремени темпо живота је значајно убрзанији него раније. Иако се време проведено на интернету или телефону често види као део проблема, докторка Вуковић каже да је парадоксално то да њихово коришћење, младима који имају проблем, привремену одвлачи пажњу, али да дугорочно проблеми остају.

четвртак, 03. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи