Читај ми!

Воћари забринути после невремена, сабира се штета на засадима

Јака киша и град задали су велике проблеме воћарима у западној Србији. Штета се сабира, а директор Института за воћарство у Чачку др Дарко Јевремовић каже да је потребно да воћари изврше третмане у засадима чим временске прилике то дозволе.

Град је достизао величину тениске лоптице у невремену које је претходних дана погодило подручје западне Србије – од Крупња преко Осечине, Краљева, Ивањичког краја, па све до Тутина и Сјенице.

Воћари збрајају штету после невремена.

"Готово све воћне врсте су подједнако осетљиве на ове елементарне непогоде", каже директор Института за воћарство у Чачку др Дарко Јевремовић.

Истиче да је у овом тренутку код малине можда и најевидентнија ситуација о каквој штети је реч, јер је то воће у фази бербе.

"Произвођачи сада врло лако виде колики су губици и виде шта су изгубили конкретно од ове елементарне непогоде", каже Јевремовић.

Директор Института за воћарство саветује да, чим се невреме смири и када буду могли воћари да изађу у своје засаде – да уклоне поломљене гране и након тога изврше одговарајуће третмане.

"Да изврше хемијске третмане са фунгицидима, да заштите те преостале плодове и читава стабла од накнадних штета и од стране патогена – пре свега од гљива", каже Јевремовић.

Процена штете овогодишњег рода

Јевремовић каже да је генерална штета воћара у Србији била 20 одсто, с обзиром на позни пролећни мраз који је био средином априла.

"Међутим, док дође све воће на бербу, знаћемо неке праве сразмере и позних пролећних мразева и ових елементарних непогода", каже Јевремовић.

Тврди да је читаво лето пред воћарима, а да ће се тек тек у октобру знати прави подаци о штетама за које су, како каже, одговорне пре свега климатске промене.

Климатске промене и производња

Климатске промене су много измениле воћарство у Србији, пре свега од планирања самих засада – од избора локалитета, сорте, подлоге, каже Јевремовић.

"Постале су незаобилазни фактор када говоримо о воћарској производњи и све оно што се раније радило, сада се мора радити још више и много се обазривије мора планирати воћарска производња", каже директор Института за воћарство у Чачку.

Каже да су против гарда и даље прва мера заштите противградне мреже, које су незабилазне.

"Осим тога што штите од града, оне наравно и засењују засаде у одређеном проценту, тако је то и директна заштита од сунчаве светлости"

Наводи да је присутна и противградна заштита на нивоу Републике Србије која, како каже, чини све што је у њеној моћи да спречи да дође до штете.

"Међутим, у извесним случајима временске непогоде су такве да ни комбинована мера противградних стрелаца и са друге стране противградних мрежа некад не може да заштити засаде", објашњава Јевремовић.

Наводи примере из Војводине, где су прошле године олујни ветрови праћени градом нанели огромне штете засадима који су управо били под противградним мрежама.

петак, 19. јул 2024.
30° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару