Читај ми!

Међународни дан избеглица – 70 одсто мање миграната у Србији него прошле године

Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције, казала је за РТС поводом Светског дана избеглица да је у мају у свету регистровано 120 милиона присилно расељених људи. Миодраг Линта, председник Савета Срба из региона, гостујући у Јутарњем дневнику, рекао је да у Србији и даље живи око 12.000 породица које су у статусу подстанара или живе у нехуманим условима.

Међународни дан избеглица се обележава сваког 20. јуна од 2000. године, када је овај датум усвојила Скупштина Уједињених нација, како би скренула пажњу на људе који силом прилика морају да напусте своје домове.

Агенција УН за избеглице објавила је "Извештај о глобалним трендовима", који показује, између осталог, да је број избеглица драстично порастао.

"Климатске промене су нешто ново што се дешава у свету, поред сукоба и прогона, који су актуелни поседњих неколико година због чега су људи приморани да напусте своје домове и да нађу уточиште или нови дом, привремени или стални у другој земљи“, рекла је комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић у Јутарњем програму РТС-а.

Највећи број избеглица и присилно расељених људи углавном уточиште или свој нови или привремени дом налазе у суседним земљама.

"Близу 69 одсто свих људи који су расељени у свету своје прво уточоште потражили су код суседа“, навела је Станисављевићева и додала да се то нажалост може увидети и када је у питању бивша Југославија.

Највећи број људи који је тада дошао у Србију био је из Босне и Херцеговине и Хрватске, а тај број у том тренутку био је скоро 600.000.

"То је званичан податак према попису из 1996. године. Ако погледамо тај број у односу на број становника Србије, можемо рећи да је скоро сваки десети становник Србије у једном тренутку био избеглица", истакла је комесарка за избеглице и миграције.

У свету највећи број избеглица је у Ирану и Турској, док је у Европи – Немачка на врху листе.

"Европска мигрантска криза или како је ми овде зовемо мигрантска криза резултирала је одређеним прихватањем избеглица у Немачку, то је било 2014. и 2015. године и то су људи којима је и даље неопходна међународна заштита“, рекла је Станисављевићева.

Од 2018. године до 2022. број миграната у Србији је константно растао, међутим, тај број је тренутно у опадању.

"У овом тренутку бележимо да је од почетка године кроз нашу земљу и наше кампове широм Србије прошло 8.700 људи. Ако погледамо те податке у односу на прошлу годину, Србија бележи смањење броја миграната више од 70 одсто“, истакла је за Јутарњи програм Наташа Станисављевић.

Локалним самоуправама додељено је 400 милиона динара средстава за избелице.

"Средства су намењена локалним самоуправама које су се пријавиле на конкурс Комесаријата за избеглице и миграције пре свега за стамбено збрињавање, како избеглих лица, тако и интерно расељених“, истакла је Станисављевићева нагласивши да Србија има скоро 200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.

Стамбено питање избеглица у Србији

Пре више од десет година започета је реализација регионалног стамбеног програма чији је циљ био да се реши стамбено питање свих избеглих.

 Миодраг Линта, председник Савета Срба из региона, рекао је гостујући у Јутарњем дневнику да у Србији и даље живи око 12.000 породица које су у статусу подстанара или живе у нехуманим условима.

"Веома је важно да Комесаријат за избеглице и миграције у што краћем временском року објави јавне позиве за станове, за грађевински материјал, за сеоска имања и монтажне куће и да се утврди тачан број породица којима треба помоћ“, рекао је Линта.

Позвао је Комесаријат за избеглице и миграције да коначно реши питање власништва и прекине са дискриминацијом тих породица.

недеља, 14. јул 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару