Читај ми!

Неко гладује, неко баца храну – може ли укидање ПДВ-а на донације да усмери вишкове тамо где треба

Трећина укупно произведене хране у свету, или око 1,3 милијаде тона годишње заврши у смећу, док истовремно много људи гладује. Део од тих бачених 700 милијарди евра, баци се и у Србији, уместо да се преда онима којима је потребна помоћ. Зато је Скупштини Србије достављена иницијатива да се укине ПДВ на донирану храну и тако подстакну произвођачи и трговци да је усмере ка народним кухињама и сличним организацијама.

Бацити или поклонити храну? Није мало оних који се одлучују за прво. Званично, у Србији се за 365 дана баци између 770.000 и 900.000 тона хране. Можда би количину смањило смањење ПДВ-а на поклоњену храну.

"Тиме ће се они подстаћи да донирају више хране јер се сада више исплати да храну униште него да је дају. С друге стране, постоји велика потреба за тиме, капацитети народне кухиње просто нису довољни као што није довољна ни покривеност нашег становништва социјалном помоћи“, истиче Милица Марушић Јаблановић, посланица Еколошког устанка, који је и подносилац предлога за допуну Закона о порезу на додату вредност, којим би се укинуло плаћање ПДВ-а за поклоњене вишкове хране.

Они који храну прикупљају рачунају: у прошлој години било је око 400 тона. У овој години, већ су на том обиму.

"Захваљујући нашим донаторима које имамо много и са којима сарађујемо, они нам довозе њихову донацију храну до нашег складишта, а онда ми заједно са нашим партнерским удружењима из нашег магацина даље дистрибуирамо, где пола (трошкова) сноси донатор током довоза, а онда остало је на нашим партнерским удружењима“, објашњава Срђан Будимчић из Банке хране.

Економска рачуница 

Пи-ар менаџерка једног од највећих домаћих трговнских ланаца Милица Поповић напомиње да компанија у којој ради већ девет година помаже банке хране у Србији свакодневним донацијама воћа и поврћа.

"Од прошле године укључили смо у донације и остале категорије вишкова хране и само током 2023. године донирали смо 918 тона хране корисницима банака хране и грађанима директно“, прецизира Поповићева.

Економска рачуница, на основу анализе из 2020. године, показује да би се смањењем ПДВ-а приход у државну касу смањио за око 25 милиона динара, али да би се повећала вредност дониране хране за око 160 милиона динара.

"Оваква мера није нешто што је ново за Србију, у виеш од 20 земаља ЕУ оваква мера је већ усвојена. Постоје ограничења да би се спречиле злоупотребе, на пример да се храна може донирати само регистрованим инситутцијама као што су Банке хране, Црвени крст, Народне кухиње и слични ентитети и да то може бити одређеног нивоа укупног промета 2 до 5 посто. Најновије у околини се догодило у Босни где је прошле године укинут ПДВ на донирану храну пред истеком рока трајања", каже економиста Михајло Гајић.

Европа је подељена по питању тог пореза - плаћа се на пример у Аустрији, Румунији, Швајцарској, а не плаћа у Француској, Немачкој, Мађарској.

петак, 04. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи