Читај ми!

Дечји свет је већи од екрана – прекомерна употреба телефона може довести до озбиљних поремећаја

"Дечји свет је већи од екрана" – назив је кампање чији је циљ да се подигне свест о утицају преране и прекомерне употребе дигиталних уређаја на децу, у раном развоју. Прерана и прекомерна употреба мобилних телефона, компјутера и других дигиталних апарата, сужава простор за дечји развој, и може довести до озбиљних поремећаја, поручују стручњаци.

У савременом свету мобилни телефон постао је неопходност, а без дигиталних уређаја готово је незамисливо опстати у пословном окружењу.

И то није спорно, али јесте када ти уређаји постану најбољи пријатељ малишанима.

"Ми можемо да ограничимо телефон, можемо да ограничимо све то, али мислим да сами намећемо неке навике деци. Наш дан не почиње екраном. Више се трудим да имамо неке активне радионице, да бојимо, да цртамо, да трчимо, да смо на ваздуху", каже Јелена Денић, мајка двоје деце.

Тако би требало да изгледа детињство сваког детета. У виртуални свет, међутим, нека деца завире још као бебе.

Градско дете сада пређе тек два до три километра дневно

Истраживања су показала да градско дете сада пређе тек два до три километра дневно. Некада су њихови вршњаци кроз игру прелазили и по 20 километара.

Др Ранко Рајевић, шеф катедре за неуронауке и васпитање и образовање на Педагошком факултету у Копру каже да је дете које нема довољно кретања везано на неки начин за нову технологију.

"Што више времена проведу у новим технологијама, мање се крећу. Имаће смањене дубоке регије мозга. Када је то смањено, то је практично доживотно смањење когнитивне способности. И то и видимо", указује Рајевић.

Логопедима се све више родитеља јавља са проблемом да њихово дете није проговорило када је за то време.

Мастер логопед Маријана Мирковић из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију каже да та деца не реагују на позив именом, не обраћају пажњу на дешавања у окружењу, не учествују у тим неким заједничким свакодневним кућним активностима.

"Имају испаде у понашању. Деца имитирају и памте оно што чују у тим видео-игрицама или у тим цртаним филмовима, и не могу да направе разлику између доброг и лошег", упозорава Мирковић.

Излагање екрану није препоручљиво у раном узрасту

Због таквог понашања често се посумња да дете има аутизам.

Доцент др Бојана Дрљан са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, са одељења за логопедију, каже да уопште није препоручено да се дете у раном узрасту до годину дана излаже екрану.

“То је препорука Светске здравствене организације и водећих организација у свету, док на узрасту од две до пет година дете не би требало да буде изложено више од пола сата до максимум сат времена", истиче Дрљан.

"Ако скратимо часове на 30 минута, хоћемо ли на крају да укидамо и школе"

Ако не раније, последице неконтролисаног и претераног коришћења дигиталних апарата долазе до изражаја са поласком у школу.

"Шта нам учитељи говоре? Свака нова генерација, не могу да седе, не могу да пишу, не могу да читају, не могу да уче. Фокус је толико кратак. Енглези су чак разматрали да се школски час смањи на 30 минута. Ако смањимо на 30 минута, хоћемо за 10 година да смањимо на 20 или на крају да укидамо школе. Мора хитно да се реагује", сматра др Ранко Рајевић.

Генерални директор "Телекома" Владимир Лучић каже да ће кампања показати да се не треба плашити дигиталних технологија.

"Ако довољно добро разумемо како их користимо од самог почетка, баш код те најмлађе деце, да ћемо онда имати правилно развијену децу, децу која су се и едуковала како се користе на прави начин дигиталне технологије", истиче Лучић.

Едукативне трибине после Београда биће одржане у Нишу, Новом Саду и у Крагујевцу.

петак, 14. јун 2024.
16° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије