Читај ми!

Ограничавање политичког садржаја на мрежама – цензура или ствар избора

Политички садржај на друштвеним мрежама Инстаграм и Тредс биће ограничен, односно неће бити препоручиван људима ако то сами не буду желели. Многе је затекла одлука компаније Мета. Саговорници РТС-а сагласни да је суштина у другом делу – да га неће препоручивати. Остављање избора корисницима да сами подешавају да ли ће бити изложени таквим садржајима или не јесте један дестимулативан потез, каже комуникацијски стратег Ђорђе Трикош. Суштина је да се одређени садржаји сакрију, сматра социолог Далибор Петровић.

Коментаришући одлуку Мете да корисници сами одлучују да ли ће пратити политичких садржај и да га они неће препоручивати, Ђорђе Трикош изјавио је да је циљ компаније да дестимулише кориснике Фејсбука да буду изложени таквој врсти садржаја.

"Можемо да причамо о разлозима за такву одлуку, али је извесна намера на страни Мете да се ослони на инерцију потрошача, у овом случају корисника Фејсбука и на неки начин се преусмери својим садржајема са политичког на оно што је шире", рекао је Трикош у Дневнику РТС-а.

Одлука је прошла "испод радара", колико је реално да су корисници приметили промену? Да ли је, условно речено, сав терет пребачен на њих – не нудимо вам такав садржај, сами одлучите да ли желите да пратите?

Петровић: Мислим да je реч о Инстаграму и Фејсбуку, али врло вероватно да је ово проба за Фејсбук.

Видели смо пре десетак дана су различити актери који емитују садржаје направили протестно писмо или молбу да се промене ова дифолтна подешавања. Кажу да бележе за више од 50 одсто пад у прегледу њихових садржаја, од када су ове промене настале.

То значи да корисници нису приметили, али терет је сада пребачен на њих – ствар избора. То звучи демократски у смислу ствари избора, али је суштина да се одређени садржаји сакрију.

Једино што је проблематично и о чему може да се дискутује, које је садржаје Фејсбук препоручивао.

Нећете сада добити препоруке, те препоруке су некад биле и од стране оних који су највише или добро платили да их добију, што можда и није толики проблем с те стране, али јесу други садржаји који су друштвено важни, а који нису само политички.

Истраживања говоре да се више од 80 одсто младих информише на друштвеним медијима. Политичке странке и признају да користе мреже како би што више допрле до гласача. Ко губи оваквом одлуком?

Петровић: Одлуком губе сви. Са једне стране, губе они који имају средства да улажу и да дођу до публике која им је недоступна.

На изборима који су били код нас пре шест месеци, убедљиво највише новца за ту врсту кампања је улагала владајућа структура.

Њима је то био важан канал комуникације. У том смислу се чинило да ће они који имају много новца или разрађене стратегије и технике, бити тиме оштећени.

Са друге стране, то није потпуна прича јер ће губити и они који ће једино тако моћи да дођу до оних којима је приступ медијима генерално затворен. Према томе, губици ће бити на обе стране, а највише губимо ми – као корисници.

Најављује се и додатна контрола, је л' ми говоримо о цензури или пословном потезу?

Трикош: Ако строго начелно посматрамо, морали бисмо да кажемо да се не ради о цензури. Власник Mете je приватно лице и у том смислу Фејсбук није у обавези да пружа информисање на начин на који би био обавезан било који државни субјект.

Цензура, као концепт у политичкој теорији и пракси, подразумева да држава има непосредну контролу и утицај на слободу информисања у друштву.

У случају Мете, не можемо да кажемо да је њихов потез домен цензуре. Имамо другу компанију која је у том смислу проблематичнија, Тик-Ток, у којој комунистичка партија Кине има директан утицај, будући да је делимично власник те компаније, а има и представника у борду компаније.

Млади су најприсутнији на мрежама, али је политичко информисање данас, макар ако поредите у односу на претходних пет година, примарно на Тик-Току, а мање на Фејсбуку или Инстаграму.

У том смислу је могуће легитимно посматрати одлуку Мете, као врсту тржишног репозиционирања.

Компанији Тик-Ток је остављен рок од шест месеци у САД у изборној години да уклони власништво, да компанија буде продата и на тај начин да се спречи, као што америчке власти претпостављају, утицај на јавност или ће бити забрањена.

У том смислу је могуће да је Мета у овом случају, донела једну врсту одлуке у којој покушава на тржишни начин да се ефективно постави да буде бенефицијент тих промена.

Ако бих морао да се кладим на главни разлог зашто Мета улази у овакву политику, мислим да је то њихов покушај да избегну ризике услед последица које ће уследити на изборима ове године у Америци.

Фејсбук је историјски претрпео огромне репутацијске последице због свих претпоставки о мешању у изборни процес у Америци.

Опадајућа демократичност у друштвима, дезинформације и све већа присутност вештачке интелигенције – да ли су тренутно проверени извори који се баве друштвеним и политичким питањима потребнији него икада пре?

Петровић: Tо jе главна тема последњих година, питање кредибилитета и ко стоји иза нечега што се пласира. То је мутно поље у коме можете на суптилан начин да извршите или покушате да извршити контролу садржаја, који ће се и преко овог медија одашиљати.

Генерално бих тумачио ово као још један корак ка томе да се садржаји које је тешко контролисати жртвују.

И Фејсбук је претрпео последице 2016. године – и репутацијске, али и материјалне.

Због скандала са кембричком аналитиком платили су казну од пет милијарди долара 2021. године. И коме ово одговара у позадини – па одговара традиционалним политичким структурама, које склањају садржаје које ефективно не могу да контролишу.

Да је спорна и дефиниција "политичког", која се у овом контексту односи на политичке, али и друштвене садржаје (социјално угрожене групе, мањине, жене, LGBTQ+ особе)?

Трикош: To je врло спорно зато што су се велике технолошке компаније показале врло слабим модераторима и њихова могућност да успешно процењују шта је политички садржај, све и да претпоставимо да имају јако добар начин да то раде.

Постоји нешто што се зове "проблем ненамераних последица" – у покушајима да модерирају садржај и спрече ширење лажних вести.

Велике компаније, попут Фејсбука, некада су изазивале веће проблеме и ширење лажних вести зато што нису могле да предвиде ненамеране последице.

Твитер, односно Икс, успешнији је у том смислу, зато што су увели модел да корисници модерирају садржај, који се показао као успешан.

Да ли је смело и да доводимо у везу ову одлуку са чињеницом да је ово изборна година у свету – за институције ЕУ и избори у САД?

Петровић: Aко тумачимо кao одлуку Мете, онда је то дефинитивно повезано са изборима и жељом да не буду овог пута окривљени као што је то било 2016. године за евентуалну победу Трампа или да буду неки други нежељени исходи.

Трикош: Апсолутно. Мислим да је одлука Mете, на сваки начин политички релевантна. 

четвртак, 23. мај 2024.
18° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара