Читај ми!

Ко се одазвао на предлог за укидање јавних извршитеља

Јавне извршитеље многи грађани доживљавају као лоше момке који наплаћују дуговања немилосрдно избацујући људе на улицу, пленећи покретну имовину, скидајући им део од плате или пензије. Они на то годинама одговарају да раде по прописима и у складу са јавним овлашћењима које им је поверила држава 2011. године. Укидање јавних извршитеља тражи Здружена акција За кров над главом, у јавности позната по томе што брани грађане од исељења када им извршитељи дођу на врата. Предлажу и измене Закона о извршењу.

Здружена акција За кров над главом подршку је затражила у децембру од листа које су учествовале на парламентарним изборима. Међутим, та иницијатива остала је у сенци избора и постизборних дешавања.

"До сада су нам одговорили Ми, глас из народа,  Заједно, Зелено леви фронт, Руска странка. Такође је било велике активности и код посланика из владајуће коалиције, који су уочи избора предложили да се формира Анкетни одбор како би се детаљно утврдиле чињенице о свему о чему смо до сада разговарали и о искуствима наше организације, тако да очекујемо да се и та активност настави упоредо, наравно, са нашим разговорима са другим посланичким групама", каже Иван Златић из Здружене акције "За кров над главом".

"Модел извршног поступка из 2011. по мери великог капитала"

Под образложењем да су судови недовољно ефикасни у наплати дуговања, држава је 2011. године тај посао поверила новој правосудној професији, приватним извршитељима. Они су касније названи јавни извршитељи.

Здружена акција "За кров над главом" тврди да се показало да је тај модел извршног поступка заправо скројен по мери великог капитала, а против обичног грађанина. Иван Златић сматра да је законодавац заправо од 2011. године само легализовао закон јачег у овој земљи.

"За обичног грађанина извршни поступак није ништа ефикаснији него што је био раније. Дакле, ја ако сам радник коме послодавац дугује неке зараде, ја једнако не могу да наплатим свој дуг као што нисам могао ни пре 2011. године. Дакле, ако је поверилац неко ко је у позицији слабијег, за њега се у извршном поступку ништа није променило. Оно што се јесте променило то је да они који су у позицији јачег, који су свој интерес могли да остваре и пре 2011. године, сада могу да их остваре много једноставније, а дужник када је у позицији слабијег је остављен практично без икаквих права, без икаквих могућности да изнесе своју страну и да се одбрани", објашњава Златић.

Аргументи за враћање извршног поступка у суд

Основни захтев здружене акције "За кров над главом" јесте да се укину јавни извршитељи, да се извршења врате у надлежност суда.

Иако су грађани неретко незадовољни и радом суда, сматрајући да су недовољно ефикасни, да не доносе баш увек праведне пресуде, да и они трпе различите притиске у раду, Иван Златић оцењује да би враћање извршног поступка у суд било повољније решење по грађане.

"Можемо критиковати суд, наравно, али да се вратимо на оно што је био циљ, односно оно што је било обећање законодавца 2011. године када је овај Закон донет. То је већа ефикасност у раду јавних извршитеља. Оно што се евентуално у статистици јесте поправило, није се поправило због тога што су извршитељи 2011. године добили профитни мотив, па више нису радници суда који раде за плату по уговору о раду са судом, него сада имају профитни мотив - да што више буду наплаћивали, то ће бити већа њихова зарада. Статистика се поправила у наплати потраживања, пре свега захваљујући дигитализацији. Дакле, оно што се некада радило на папиру и уз  оловку, данас може да се уради на клик и то је нека промена захваљујући науци, промена која се десила без обзира на то да ли извршитељи имају профитни мотив или немају. И та статистика би се поправила и да нисмо приватизовали извршни поступак", истакао је Златић.

Каже да извршење треба да се врати у суд зато што су сада без судске расправе и без утврђивања чињеница у судском поступку, укинута сва права као дужницима.

"Ми више немамо апсолутно никакву могућност да се заштитимо, једино решење, ако не смислимо нешто боље и паметније, јесте да се за почетак вратимо тамо одакле смо кренули 2011. године, односно да се вратимо у суд. Извршитељи би поново радили за плату на основу уговора о раду, као и пре 2011. и строго би се контролисала висина трошкова извршног поступка", навео је Златић.

"Људи се исељавају из стана чак и када су жртве преваре инвеститора"

У неким случајевима људи су жртве преваре инвеститора и догађа се да они после неколико година од куповине стана схвате да је њихов стан заправо предмет извршења. Масовна је ситуација, каже Иван Златић, да док људи покушавају да докажу на суду да су жртва преваре инвеститора, на снази остаје судска одлука да се иселе из стана.

"То се догађа у свим ситуацијама које су нама познате. Зато што, када је Закон последњи пут мењан, 2019. године, унета је одредба да у извршном поступку не може да се донесе превремена мера којом се забрањује спровођење извршења. Нажалост, наши судови ту одредбу тумаче тако, а здраворазумски гледано, та одредба би требало да се тумачи тако да може да се донесе превремена мера којом би се одложио извршни поступак или би се застало у извршном поступку док се не утврде неке чињенице које људи који су у позицији трећег лица, на пример људи који су преварени, док не докажу то своје право. Међутим, нажалост, наши судови разумеју ту одредбу да се у извршном поступку једноставно не доносе превремене мере и тачка. И предлози за превремене мере се одбацују применом те одредбе члана 455, као да је сваки предлог за превремену меру предлог да се извршење забрани. Привремена мера би омогућила да могу да остану у стану док се не докаже шта се догодило у конкретном случају, да ли су жртва преваре или не", наводи Златић.

Неправилности које грађани виде у раду јавних извршитеља

На питање које је неправилности здружена акција "За кров над главом" уочила у раду јавних извршитеља, било да спроводе само судске одлуке, било да самостално доносе одлуке у вези са дуговањима за комуналне делатности, Иван Златић одговора да се најозбиљније неправилности, које највише тиште грађане, тичу одређивања трошкова, висине трошкова.

"То је остављено у потпуности малтене Комори извршитеља да сама одлучује о томе и онда појединачним извршитељима да сами одлучују о томе колике ће трошкове да вам разрезу. Дошли смо у ситуацију да извршитељи буквално висином трошкова за писање и достављање неког акта буквално кажњавају људе зато што људи одлучују да поднесу неки приговор или да штите неко своје право и онда сад сам ти разрезао оволике трошкове, следећи пут ће ти разрезати још веће. Немој да ти је пало на памет да се браниш. Ћути и плаћај", рекао је Златић.

Када је реч о проблемима у достављању писмена грађанима, Златић сматра да се дужници третирају као да су криминалци који избегавају да приме писмено.

"То је отприлике онако како процедура функционише. Значи, сада је на грађанину да свако мало оде, прошета се до електронске табле суда или да се прошета до извршитељске канцеларије и да сами виде да ли су за нешто криви", објашњава Иван Златић.

Како заштитити право на дом

Здружена акција "За кров над главом" тражи да се хуманизује извршни поступак.

"Првенствено оно што је нама битно као организацији која се бави правом на дом јесте да се заштити право на дом, односно да се унесе одредба која би била и у складу са Европском конвенцијом о људским правима, уколико смо привржени ЕУ, која би била у складу и са искуствима на пример из Руске Федерације у којој је право на дом заштићено на начин да уколико непокретност има функцију дома извршног дужника и његове породице, она не може бити предмет извршења и тачка", наводи Златић.

Здружена акција "За кров над главом" уочила је и много проблема приликом процене и продаје имовине дужника и један од њихових захтева је да се укине електронска аукција, јер ту виде нетранспарентност и корупцију.

недеља, 26. мај 2024.
17° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије