Читај ми!

Повереница: Вулгаран је однос друштва према жени – осветничка порнографија треба да буде кривично дело

За нешто више од месец дана три жене су убијене у породичном насиљу, а упркос томе чини се да као друштво постајемо равнодушни на тешке судбине жена. Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да је однос према жени мизоген, сексуализован и вулгаран, те да је неопходно да постоји воља да се то промени. Апелује на увођење кривичног дела за "осветничку порнографију" и на измену дефиниције силовања у Кривичном законику.

Агресивни тон је постао нормалност у јавном простору препуном неадекватних међусобних односа, посебно односа према женама који су препуни сексизама и мизогиније, рекла је повереница за равноправност Бранкица Јанковић у Јутарњем програму РТС-а.

Истиче да је неопходно да постоји воља да се нешто промени, а онда и да се та воља спроведе у дело.

“Управо тиме што мењате тај наратив у јавном простору на сваком месту и просто избацујете све садржаје који могу негативно да утичу и који подстичу насиље, јер никако не треба да жмуримо на то да је насиље према женама један од наших највећих друштвених проблема“, каже Јанковићева.

Указује на то да је реч о глобалном проблему јер је, према подацима Уједињених нација за 2022. годину, широм света убијено 89.000 жена, од чега је 60 одсто њих убио члан породице, партнер, супруг, бивши супруг…

“Пре неколико дана догодило се двоструко убиство, видели сте да је била изречена и мера забране приласка. Видите да у неким случајевима не функционише и да опет морамо да се фокусирамо на то шта су све пукотине у систему“, рекла је повереница.

Уместо игнорисања, жртва да добије подршку институција

Напомиње, међутим, да се проблем неће решити тако што ће се стално мењати закон, већ тако што ће се постојећи закони примењивати на најбољи могући начин.

“И да увек свако ко ради у систему заштите размишља из перспективе жртве и да жртва добије адекватну подршку и помоћ кад се обрати за помоћ, јер најгоре што можете да учините жени је да позивате да се насиље пријави и да затим ту не добије оно што људско биће очекује када дође било где, у било коју институцију, да то пријави“, каже Јанковић.

У том контексту наводи пример новинарке која је у медијима говорила о непримереном односу полицијских службеника када је отишла да пријави насиље.

“Наишла је на једно потпуно неразумевање, ниподаштавање и игнорисање. То је једна од ствари које треба променити, а то је да имате ипак у свакој полицијској станици некога који је посебно сензибилисан и који је обучен за рад за жртвама насиља“, истиче повереница и додаје да је први сусрет жртве насиља са институцијом пресудан за то шта ће и како даље, као и да ли ће се и друге жене оснажити да пријаве.

Мењати све што води ка продубљивању предрасуда

Поручује да је потребно више радити на економској самосталности жена, оснаживању, те да у образовању мењамо све оно што води ка продубљивању предрасуда о родним улогама и мушкараца и жена.

Говорећи о закону о родној равноправности, повереница каже да се чини да је он, уместо да доведе до унапређења положаја и жена и мушкараца, довео до подела у друштву.

“Због неразумевања и некаквог страха да ће то да уруши наше темеље“, каже Јанковићева и додаје да ће се наредних дана на скупу који повереница организује разматрати опције како да се ти негативни обрасци промене.

Кривично дело за "осветничку порнографију", изменити дефиницију силовања

Повереница је коментарисала и то што су од 2020. до почетка прошле године због прогањања осуђене укупно 392 особе, а за полно узнемиравање 224.

“Да ли довољно радимо на томе да то променимо? Евидентно не, али добро је што имамо дефинисано то кривично дело које је уведено 2017. године“, каже Јанковићева.

Истиче да је изменама закона неопходно изменити и дефиницију кривичног дела силовања која би била базирана на непристанку, али и да се уведе кривично дело за “осветничку порнографију“.

“То заиста може уништити животе и женама и мушкарцима, јер ви од тог дигиталног насиља које се дешава често не можете да побегнете уопште. Можете замислити колику публику садржај који се објави може добити и шта се иза тога дешава са нама, са нашим менталним здрављем“, рекла је Бранкица Јанковић.

Међународна заједница да успостави стандарде на КиМ

Јанковићева је говорила и о угроженим правима Срба и другог неалбанског становништва на КиМ, услед укидања динара, апелујући на међународну заједницу да утиче на Приштину.

“Неко би рекао да постоје дупли стандарди. Не, стандарди не постоје. Ја бих апеловала на међународну заједницу да се успоставе стандарди, јер стандард је стандард. Они не могу бити дупли“, рекла је Јанковићева и истакла да међународна заједница мора да пронађе најефикаснији начин да утиче на приштинску одлуку која угрожава основна људска права.

Град Ниш дискриминисао четворо деце, дужан да обезбеди личног пратиоца

Повереница је говорила и о дискриминацији која постоји према деци. Пример је ситуација у Нишу, где је Град Ниш, према њеним речима, извршио дискриминацију на основу инвалидитета и здравственог стања, јер није омогућио да четворо деце оствари право на личног пратиоца.

"Лични пратилац је врло важан сервис подршке за децу са инвалидитетом и децу са сметњама у развоју, да не би били дискриминисани и да би они као и сва друга наша деца могли да равноправно учествују у образовању, да остварују своје право на образовање. Град Ниш је дакле извршио дискриминацију, повредио закон о забрани дискриминације тако што им није ту услугу пружио“, каже Бранкица Јанковић.

Напомиње да је, ако је комисија дала мишљење да дете има право на пратиоца, локална самоуправа дужна да то обезбеди – без обзира на радни статус родитеља.

"Дали смо препоруку да се измени тај дискриминаторни услов и да се пронађе начин како ће се овој деци са инвалидитетом омогућити пружање услуге личног пратиоца", истиче Јанковићева.

петак, 12. април 2024.
25° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво